Opštinske novine

/ Београдски Међународни проле^ни сајам

351

Број излагача

износио

је 638 фирми:

Југословенски

383

Швајцарске

7

Немачке

137

Италијанске

3

Чехословачке

34

Енглеске

3

Румунске

22

Данске

2

Мађарске

11

Шведске

3

француске

11

Белгијске, Грчке и

Бугарске

9

Холандске по једна.

Свега је учествовало у излагању 15 земаља. Излагачи су закупили укупно 22.165 кв. м. изложбеног простора, од чега: у 5 великих изложбених павиљона 12.5000 кв у павиљону Спаси^еве задужбине 1.320 кв у централној кули у павиљонима страних држава у приватним павиљонима и на отвореном простору Поменутих 633 фирме изложиле су робу 40 разних бранши и то:

570 кв. 1.328 кв. 3.960 кв. 2.478. кв. м.

фирми

фирми

текстил

62

пољопр. машине

32

машине

58

грађевинарство

30

апарати

51

хемиј. производи

31

галантерија

45

исхрана

37

електротехника

27

радио апарате

7

металургија

19

пропаганда и рекл.

7

бижутерија

17

порцулан

6

мотори

17

шамот

5

музички инструменти >4

рукотворине

10

кожни производи

14

аутомобили

3

намештај

14

канц. уређај

3

козметика

12

књиге

3

азбест

12

дуван

2

стакло

11

минерална вода

2

хартија

4 0

туризам

2

керамика

10

графика

2

сатови и накит

10

пољопр. произв.

2

гума

9

спортске потребе

1

алкохолних пи-ка

8

оптика

1

дрвени производи 7

разно

3

Гро излагача припада, као што се види, групама: текстила, машина и апарата. Приход од излагача за закуп терена и стандова изнео је динара 1.024.333. Какве су и колике послове закључили излагачи, то је тајна. Веома ружно време смањило је у многоме број посетилаца, па је то утицалс несумњиво и на закључивање послова. Морамо, међутим, напоменути да је приликом пролетњег сајма приме^ено више поавих интересената, познавалаца и купаца, но на јесењем сајму који је имао више радозналих посетилаца. У сваком случају Београдски сајам се је још једном афирмирао као редован ранде-ву за закључивање послова и обављени промет и на овом пролетњем сајму је свакако интересантан. I Пролећни сајам имао је ту част да буде отворен од Њ. Кр. Височанства Кнеза Намесника Павла у присуству Кнегиње Олге, министара, дипломатског кора, генералитета, гралских ве^ника и великог броја одабране публике.

После говора Претседника сајма г. Стојанови^а и Претседника Општине г. Владе Илића, који је топло захвалио у име привреде и у име Градскога Већа на Високој посети и потпори, Кнез Намесник је отворио I Пролећни сајам говором који је оставио дубок и леп утисак на све присутне. Кнежев говор гласи: „Нарочито се радујем што могу да присуствујем овој великој свечаности. Београдски сајам је видан доказ напретка који Београд све бржим темпом чини. Треба увек имати на уму да је Београд престоница једне мо^не и велике државе од преко 15 милиона становника. Ови градски бедеми, под којима су се кроз векове водиле безбројне борбе, треба данас да буду сведоци развитка једне велике културе. Начин и одушевљење којим наша публика прима сваку културну манифестацију најбољи је доказ да их је она жељна и достојна. За Вас, Господине Претседниче, знам да ће то одобравање бити најбоља награда за Ваш труд и за напоре око грађења овог величанственог Са/ма". По отварању Кнез и Кнегиња су у пратњи Управе Сајма и Претседника Општине прешли на разгледање изложбених павиљона. Са великим интересовањем Њихова Височанства су провела читав сат у разгледању изложбених предмета. Полазе^и са Сајма Кнез Намесник је изразио своје задовољство и честитао на доброј организацији сајма.

Неколико речи о организацији самога пролетњег сајма и примедби које би се могле ставити. Најпре, пропаганда и припрема. Пропагандг је се показала као посве слаба. Приликом одржавања I Јесењег сајма могло је се разумети и оправдати да је пропаганда била недовољна. Налазили смо се тада у пуној изградњи. Покренуто је било све изнова и технички моменат морао је примирити све да би се стигло на време да се сајам одржи. Није се имало ни времена, ни особља за систематску пропаганду. Она је била изведена на дохват. Па ипак, рекао бих, да је била боља но овога пута за пролетњи сајам. Од септембра прошле године имало је се времена а Управа Сајма имала је и особља да у овом размаку времена изврши благовремено све припреме за једну продужну и ефикасну пропаганду и рекламу какву приредбе ове врсте апсолутно захтевају. Велики светски сајмови већ месецима раније пре одржања сајма разашиљу позивнице по целоме свету и воде рачуна о свакој личности у појединим земљама. Корпорације су снабдевене благовремено великим плакатима и летцима иностране жељезничке управе исто тако. Они више упославају и своја дипломатска и конзуларна преставништва са пропагандом за сајам. У земљи пак развија се највећа делатност и већ неколико месеци пре одржавања сајма, сре■Ну се по целој земљи, а нарочито у граду у коме ^е сз сајам одржати, потсетници у разним видовима за датуме идућег сајма.