Opštinske novine
350
Београдске општинске новине
лакса" Н. фабрике С. А. Р. — Букурешта и „Астра" С. А. Р. из Букурешта својим аеродинамичким вагонима и локомотивама. Металургиска предузе^а „Војна" С. А. Р. престављале су румунску индустрију гвожђа а државни монопол изложио је дуван и со. Целина је била лепа и дала је главне карактеристике румунске привреде. Мађарс ки па виљон је овом приликом био мање пун. Поред производа удружених подрума и винограда, пиваре Дребер и производа фабрике саламе Пик из Сегедина, у њему су изложиле још и фабрика телефона и друштва за кућевну индустрију из Пеште. У накнаду за то у Мађарском павиљону давани су кинематограф-
ски прикази Мађарске. Надајмо се да Ке за јесењи сајам Мађарска привреда богатије опремити свој павиљон. Италија није опремила свој павиљон за пролетњи сајам и ми се надамо да ^е то учинити за јесењи сајам, јер нам је она доказала и на прошлом јесењем сајму и на аутосалону да њена привреда има доста интересантних производа да прикаже. Италијанска фирма ,,5ша \А$со$а" излагала је у Централној кули а у Италијанском павиљону био је смештен царински одељак који је функционисао за све време сајма, јер је сајмиште уживало привилегију слободног царинског сместишта.
* Посета пролећног сајма била је знатно слабија но приликом I јесењег сајма. Томе је разлог, с једне стране, правило да су јесењи сајмови увек боље посећени од пролетњих, а с друге стране, и р-ђаво, кишно време које се ове године продужило током целога месеца маја. Уз то треба додати и изложбу „Италијанских портрета кроз векове" која је одржавана истовремено у музеју Кнеза Павла. На овој изложби овераване су бесплатно легитимације за повлашћену вожњу док је на пролетњем сајму овера коштала. Све је то учинило да је посета била слабија, свега 76.096 платежних лица. Када се томе броју додају неплатежни улази, може се ре^и да је
сајам посетило 100.000 посетилаца. Приход од улазница изнео је Дин. 605.394, ипак више но што је се рачунало, и крај свих узрока који су утицали на слабу посету. Предвиђени приход од улазница био је 500.000 динара. Јесењи сајам било је посетило 189.998 посетилаца а приход од улазница износио је 1,907.443 динара. Посета је било и из иностранства доста а нарочито из балканских земаља. Из 13 разних држава било је посетилаца а нарочито из: Бугарске, Грчке, Турске, Албаније, Италије, Немачке, Мађарске, Чехословачке, Румуније, Швајцарске и т. д.