Opštinske novine

2

I Београдски Међународни проле^ни сајам

353

нису изградиле своје павиљоне траже од Управ е сајма, за иду-Ци јесењи сајам, велике просторе, — читаве павиљоне — да би у њима изложиле сзоје производе. Неким државама пак треба обезбедити терен за изградњу њихових националних павиљона. Управа сајма је овде заиста у тешком положају. Она је веК повукла велики кредит за изградњу сајмишта. Сада се налази у првим инвестиционим годинама а терен је такав да његово насипање и оспособљавање за изградњу кошта веома много. С друге стране пак, не треба застати са даљим изграђивањем сајмишта, коме су дате овако лепе основе. Надамо се да ће и за решење овог главног проблема сајам на-Ки потпоре код Општине и код установа које су му до сада дале своју издашну потпору. Израђен је већ један пројекат за насипање даљих 13.000 кв. м. и изградњу још једног павиљона сајамског. Са свима електричним, водоводним и канализационим радовима, ово проширење прве етапе изградње сајмишта стајало би око три и по милиона динара. Верујемо да ■ке се и та сума наћи, после чега -Це инвестициони период морати мало да застане, јер се Управа сајма неКе смети ангажовати даље у задуживање. Приходи сада ве+1 притичу све боље, они треба да послуже за одржавање сајмишта и организовање сајмова а једним делом и за отплату дуга који је до сада Управа сајма учинила. Тај дуг веК износи 10,000.000 динара, док је вредност израђених објеката наравно далеко већа. Овде би могли да помогну легатори којих је Београд од увек имао. Наша средина још има добротвора као што су били Илија Коларац, Лука ЋеловиК, Никола Спаси-К, Бра-Ка Радојкови-Ки, Ванђел Тома и други. 'Ги добротвори завештавали су многе милионе за опште циљеве и по неки од оваквих легатора добро би дошао Београдском сајму. Циљеви Београдског сајма су такви да заслужују овакве легате у истој мери, као и циљеви којима су до сада овакви легати завештавани. » Управа -Ке морати да узме још једном у расматрање и питање цена улазница за сајам. Пештански сајам наплаКује улазницу 1.50 пенга без попуста (14 динара), са попустом 1 пенго (9.30 динара). Осим тога има породичних улазница за три особе у породици које долазе заједно 2 пенга (16.60 динара). Бечки сајам наплаћује 1 шилинг (8.85 динара) а 0.60 шилинга са попустом за ђаке у групи и децу. Наш Загребачки велесајам наплаКује 10 динара од особе а за војнике, ђаке и децу 2—5 динара. Љубљански 10, односно 3 динара а за колективне посете 3—5 динара. Поред ових редовних улазница и Загребачки и Љубљански велесајам наплаћују комбиноване улазнице за посетиоце из унутрашњости земље који на сајму оверавају своје путне легитимације за повлашКену вожњу. Ови сајмови увели су тако зване зоне т. ј. наплаћују 10, 15 или 25 динара према раздаљини коју посетилац има да пређе, односно према величини повластице коју има да искори-

сти. Истина, они зато посетиоцу издају улазнице за две или три посете сајма. Овај систем зона усвојио је био и Београд приликом пролетњег сајма, али 'Ке он морати да се мења јер су стигли многи протести, као што је се то и у Загребу десило. Проспект Београда у вези са сајмом може се израдити, лепо, у заједници са туристичким одбором, који је Општина недавно дотирала довољним средствима. Цео износ хотелских такса које Општина наплаКује иде туристичком одбору. Он износи око 1,500.000 динара. Из те суме могу се израдити лепи проспекти који Ке корисно послужити баш приликом приређивања сајмова. Управа сајма била је за пролетњи сајам израдила сајамске значке од метала. Оне су тако неукусно изгледале да се нису ни могле пустити у продају и то је био само један бесцил 3 ан издатак који у буду^е треба избеКи. Како посета није била тако обилна, смештање посетилаца није било тешко, у толико пре што је Београд од јесењег сајма добио два нова хотела. Показало се да смо имали право када смо прошле године тврдили, да Ке Бесградски сајам дати подстрека за подизање нових хотела у којима Београд још оскудева. Осветљење рефлекторима појединих објеката у вароши било је јаче за време пролетњега сајма и благодаре^и сајму Београд -Ке ускоро заиста изгледати зачарана варош у саја«лским но■Кима, док се рефлекторско осветљење буде потпуно извело. Претседник Општине г. Влад-а ИлиК је веК издао потребна наређења и студије су извршене како би ово ноКно осветљење престонице било још успешније. Било је примедби и у погледу продаје предмета у сајамским павиљонима. И то 1пе пигање Управа сајма морати да регулише правилником. На сајму се само праве закључци и на њему се по правилу роба не продаје. Има међутим ситних предмета — успомена са сајмишта — који се могу продавати на за то нарочито означеним местима. Само је то осетљиво питање и мора се детаљно регулисати правилником. * Да завршимо пријатном констатацијом да Београдско сајмиште све више испуњава мисију која му је додељена. Оно је заиста постало центар приказа Југословенске духовне и материјалне културе и васпитна школа у разноврсним правцима за шире слојеве грађанства. Општина града Београда помогла је издашно његову изградњу и тиме допринела да углед престонице још више порасте и у земљи и у иностранству. Ту помоК треба и даље указивати сајмишту јер је оно заиста једно лепо добро Београда кога треба и даље неговати и развијати. Добро које својим честим приредбама враКа издашно оно што му се даје. Не заборавимо да није прошла ни година дана од како је сајмиште почело са радом и да Ке искоришКена искуства за неколико година. дати још боље плодове. Д-р Стеван Попови^