Opštinske novine

РЕЗУЛТАТИ ЗИГ1СКЕ ПОМОЋИ У ПРОШЛОЗ СЕЗОНИ

И ако је привредна криза одавно прошла, помагање сиротиње спроведено је прошле зимске сезоне на већ уобичајен начин, у оквиру организације за зимску помоК, која је створена неколико година раније, док је привредна депресија онемогућавала огромном броју способних људи и жена да својим радом обезбеде своју егзистенцију. Има озбиљних људи који се с правом плаше, да се са зимском помоКи не промаши циљ и уместо помагања неспособних за привређивање, створи могуКност за помагање лењиваца, и што је још горе, за стварање лењиваца и просјака. Овакав утисак добија се, бар што се тиче зимске помо-Ки у Београду, на основу сасвим површних података о стварном стању код оних који помоћ добијају. Кад организација зимске помоћи не би располагала подацима о сваком помогнутом лицу, другим речима, кад би помсК добио свако ко је тражи, онда би заиста напред изражена бојазан имала своје оправдање. Али помоћ се одавно не дели на основу обичног тражења ве^ на основу проверених чињеница на лицу места. Број оних који траже помсК не поклапа се ни издалека са бројем оних који помоК примају. У доста случајева помоК се носи на лице места, и ако је нико није тражио. То су лримери крајње беде коју су открили нарочити проверачи или реонски лекари градског поглазарства. С друге стране, благодареКи добро спроведеној организацији проверавања на лицу места откривене су велике злоупотребе ,,модерних" просјака, који се користе дневним листовима, дајуКи дирљиве огласе о својој измишљеној беди, и тако долазе до знатних сума новаца. Кад ствар тако стоји, поставља се питање како то да организација зимске помоКи помаже скоро исти број лица кроз последње три године и ако је привредно побољшање одавно наступило, па према томе и створена могуКност за зараду свакога ко хоће да ради. Бар у току прошле зимске сезоне требала је зимска помоК. да се сведе у далеко уже оквире и на тај начин да се прилагоди новим приликама у којима живе најсиромашнији друштвени слојеви. Кад се резонује о интензитету и обиму потребе за помагањем беогрдаске сиротиње преко зиме, мора се водити рачуна о чињеници да привредна криза није затекла погодну организацију за помагање сиротиње ни у општини, ни код приватне иницијативе, ни у радничким организацијама и установама. Тек у јесен 1932 године почиње се са организовањем исхране незапослених радника и намештеника, а организација зимске помоК|И у своме данашњем облику спроводи се у јесен 1935 год. То све значи да је у току највеКе депресије помагање сиротиње било недовољно и по средствима која су стајала на расположењу и по начину саме организације која је та средства прикупљала и делила.

Ако, после оснивања Акционог одбора за зимску помоК висина помо^и у свим облицима постаје приближно иста, то не значи да се прекорачила и стварна потреба за помагањем. А да се води рачуна о стварном стању и да се не губе из вида опасности којима би била изложена акција зимске помо^и, кад би се помоК давала коме не треба и на тај начин стварали професионални беспосличари, довољан је доказ биланс Акционог одбора. Претекле суме у току све три године рада Акционог одбора нису ту зато што се нису могле утрошити, него зато што није било стварне потребе да се утроше. Новац је истина примљен да се утроши преко зиме за сиротињу, али само у границама стварне потребе. Он Ке оти-Ки за сиротињу, то је извесно, и отиКиКе за помагање преко зиме. А да ли ове или идуКе зиме, то је ствар оних фактора који стоје на челу акције за зимску помсК. Ово кратко излагање треба да увери свакога ко се интересује за овај предмет, а нарочито прилагаче зимске помо-Ки, да се води строго рачуна да зимска помо^ не промаши свој циљ, т. ј. да помоК иде онима који је заиста и заслужују по свим околностима у којима живе, а које се околности проверавају на лицу места. Не треба из овога закључити да нема грешака. Кад се год ради са великим бројем известан проценат грешака мора се поткрасти. Само по тим грешкама, по тим изузетним случајевима не сме се и не може осуђивати сам систем. У систему помагања кроз организацију зимске помоКи број грешака је сведен на крајњи минимум. * Организација зимске помо^и црпи средства за остварење свога циља прво из удела појединих организација, установа и државних надлештава, затим из добровољних прилога појединаца и предузеКа, и, најзад; од приредаба које она организује или их организују друге организације у корист зимске помоКи. Укупан приход, не водећи рачуна о сумама које су обеКане али још нису положене, износи у минулој зимској сезони 1,577.992.65 динара. Према ранијој зимској сезони (1936/37) остварено је повеКање за неких 88.336.48 динара. Добровољни прилози (530.742.90 дин.) подбацили су према добровољним прилозима из претходне сезоне (541.296.75 дин.) за 10.553.85 динара. Кад се врши анализа прилагача и прилога долази се до закључка, да је смањивање прилога извршено у главном од стране веКих прилагача. С друге стране опет констатује се повеЋање броја мањих прилагача. Тако, примера ради, наводимо да је у 1936/37 зимској сезони било 314 прилагача преко 100 до 500 динара закључно; број тих прилагача у прошлој 1937/38 зимској сезони попео се на 683, дакле удвостручио се. Прилагачи од 5.000 динара попели су се од 13 у претпрошлој на 18 у про-