Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 211

10 Код тачке дневног реда: „Предлог за избор Грађевинског одбора" градско веће је Одлучило: I) По предлогу Претоедника ОБр. 11567: Да се у смислу § 106 ст. 2 тач. 2 Грађевинског закона одреде за чланове Грађевинског одбора г.г. 1. Милизоје Благојевић, градски већник 2. Д-р Тихомир Симић, грађски већник 3. Д-р Јован МијушковиН, градски већник 4. Јанко Шафарик, Претседник Удружења Југослов. архитекта Секција — Београд, и 5. Миладин Прљевић, архитекта; а за њихбве заменике г.г. 1. Ђура Бајаловић, градски већник 2. Божидар Живадиновић, градски већник 3. Милорад Симовић, градски већник 4. Мориц Демајо, градски већник 5. Д-р Богољуб Константиновић, доцент универзитета. II) По предлогу Претседника ОБр. 6427: Да се на основу § 106 Грађевинског закона и чл. 87 Грађевинског Правилника за град Београд изабере за подручје Градског Одељка у Земуну за годину 1938 Грађевински одбор и да у овај Одбор уђу: а) као редовни чланови: гг. 1. Д-р Петар Марковић, адвокат и градски већник, 2. Инж. Андрија Богнер, виши саветник Дирекције државних железница, 3. Д-р Божидар Илић, лекар. б) као заменици: 1. за први грађевински котар: г. Димитрије Поповић, берберин, 2. за други грађевински котар: г. Милорад Марковић, ратар и градски већник, 3. за трећи грађевински котар: г. Филип П. Шерер, ратар, 4. за четврти грађевински котар: г. Фрањо Кузмић, поседник. в) као деловођа грађевинског одбораодређује се архитект Ђорђе Шуица, шеф Архитектонског отсека Земунског Одељка. Дозволе за подизање зграда на једномили више спратова као и грађевинске дозволе за подизање фабрика, већих радионица и зграда које служе у јавне сврхе потписиваће Претседник Градске општине, а све остале дозволе потписиваће старешина Градског одељка у Земуну ( ' Грађевински одбор и грађевинске комисије да делују, као и до сада, по прописима изложеним у реферату Земунског градског одељка З.ОБр. 225/1936.

11 Код тачке дневног реда „Предлог за учествовање са 25% у издацима за откуп имамања и изградњу палате „Правде" у Београду", говорио је г. Момчило Јанковић. Онсматра да би се могла донети само начелна одлука о учествовању у изградњи палате „Правде", а не одлука са утврђеним процентом учествовања, пошто општина на овај начин прим;а на себе један неодређени терет а ми треба да знамо какве обавезе примамо у погледу зајма, који ће се за подизање палате „Правде" закључити. Претседник г. Влада Илић одговорио је, да без обзира на висину коштања палате „Правде", Општина београдска прим ! а на оебе 1/4 износа по одбитку вредности терена, који се за подизање ове зграде уступа држави. Затим је г. Илић рекао, ако будемо срећни да палата „Правде" од 100 милиона краси Београд, Београд ће платити 25 милиона у року од 25 година и неће платити више него што данас плаћа кирије за све судове. Затим је на предлог Г. Претседника ОБр. 7315 Гра,дско веће Одлучило : Да Општина града Београда прими на себе обавезу отплате једне четвртине зајма, који држава буде закључила за откуп имања и изградњу зграде за палату „Правде", која је предвиђена Генералним планом на углу улица Краља Александра и Хартвигове. Да се сваке године у буџету расхода Општине града Београда предвиђа потребан кредит за отплату дела зајма (1/4) коју обавезу Општина прима на себе а чији ће се износ утврдити када се буде добио ануитетни нлан. Овако ће се поступати сваке године до коначне исплате дела зајма који пада на Општину, а о томе ће се старати Привредно-финансиска дирекција. Да Општина града Београда уступи усвојину Министарству правде своје земљиште у Хартвиговој ул. (К.О. 2, парцела бр. 1953/3^ у површини од око 6.000 м 2 , колико је резервисано по Генералном плану за палату правде с тим, да се вредност овога земљишта. која ће бити накнадно утврђена одбије од ове 1/4 зајма. Министарство може употребити ово земљиште само за, наведену сврху,, а ни у ком случају га не сме употребити за друге сврхе. Све евентуалне таксе око преноса својине овог земљишта, као и друге таксе у колико би их било из односа, падају на терет државе — Министарства правде. Уступањем реченог земљишта у својину Министарству правде и учествовањем у обавези отплате зајма на горе речени начин, Општина се по подизању Палате правде ослобођава