Opštinske novine

Соколство

577

здраве Претседниху Београдске општине г. Влади Илићу, према коме гаји особито поштазашз. УСПЕСИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТАКМИЧАРА НА МЕЂУНАРОДНИМ ГИМНАСТИЧКИМ УТАКМИЦАМА У оквиру овог слета, приредила је Међународна гимнаетичка федерација XI међународне гимнастичке утакмице у Прагу. Утакмице су одржане 31 јуна и 1 јула на малом спортском стадиону. Учествовало је осам нација са мушким врстама и четири са женским. Утакмице су вршене на справама и у лакој атлетици са простим вежбама. Југословене су заступали само соколи и постигли су врло лепе резултате; мушки су освојили треће, а женске друго место. Прво место су освојили Чехословаци-соколи. Две југословенске такмичарке су успеле да уђу међу десет најбољих такмичарки. Резултати утакмица су ови: Код мушких: прво место Чехословаци, друго Швајцарци, треће Југословени, а иза н>их долазе по реду: Французи, Пољаци, Луксембуржани, Белгијанци и Бугари; као појединац проглашен је за гимнастичког првака света Чехословак г. Јан Гајдош. Код женских: прво место Чехословакиње, друго Југословенке, треће Пољкиње, а четврто Бугарке. Две Југословенке (Лидија Рупникова и Аница Хафнерова) ушле су у ред првих десет најбољих такмичарки.

ПОБЕДА ЈУГОСЛОВЕНА НА СТРЕЉАЧКИМ УТАКМИЦАМА У оквиру слета приређене су 5 јула и стрељачке утакмице на чехословачком војном школском стрелитту у Кобилисцима, на којима су узели учешпа и југословенски стрелци-соколи. Биле су свега две утакмице. Југословени су однели победу у међународној мети са малокалибарским прецизним пушкама. Као појединац победио је г. Немања Марковић из Крагујевца. ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРАШТАЈЦИ И СЕОСКИ СОКОЛИ ОСТАЛИ СУ КАО ГОСТИ ЧЕХОСЛОВАЧКОГ СОКОЛСТВА Југословенски нараштајци и нараштајке остали су у Прагу и у Чехословачкој и после слетских нараттајских дана, као гости чехословачког соколства, све до 17 јула и направили су неколико лепих излета. Исто тако остали су и чланови југосљовемских сеоских соколских чета, на позив воћства чехословачког соколства, као гости још два дана после слета и направили неколико занимљивих излета да се упознају са чехословачком пољопривредом и животом чехословачког сељака.

Б-ц

•ј• Ђура Паунковић

17 августа увече преминуо је у Бечу, где је био оперисан, Ђура Паунковић, заменик Старешине Савеза сокола, сенатор и претседник Савеза осигуравајућих друштава у Југославији. Његово тело је пренесено у Београд и било је изложено у дворани Савеза сокола 20 и 21 августа. Поред катафалка, око кога су соколи у соколским одорама чували почасну стражу, продефиловао је врло велики број грађана и сокола, одајући пошту покојнику. Пред катафалком је одао пошту покојнику и г. Влада Илић, претседник Београдске општине и ста■ј- Ђура Паунковић решина соколског друштва Београд XI, изразио саучешће Савезу сокола и породици покојниковој и положио венац на одар. Погреб је извршен у недељу, 21 августа, после

подне. У погребној поворци је учествовала маса народа из Београда и унутрашњости, нарочито велики број сокола. Ђура Паунковић је рођен 8 августа 1877 у Вршцу. Чиновничку каријеру је започео у Русији, као наставник војне гимназије у Орелу, а затим као чиновник осигуравајућег друштва „Росија" у Петрограду. 1909 године постао је директор филијале тога друштва у Београду. Као генерални директор и члан Управе тога друштва, које се доцније претворило у Росија-Фонсијер", остао је до смрти. Од своје младости бавио се активно јавним пословима. Посветио се нарочито раду на соколству. Од 1919 је заменик старешине Савеза сокола. Његова је смрт болно одјекнула у свима соколским редовима. Породици и Савезу сокола стигле су многобројне депеше саучешћа: од Њ. В. Краља, од Краљевс.ких Намесника, од Претседника владе и Њ. Св. Патријарха, од министара, од Народне скупштине и Сената, од бугарске и чехословачке владе, од старешине свесловенског соколског савеза, од старешинстава свих словенских сокола и бугарских јунака, од многих југословенских градова и установа, од југословенских соколских организација итд.