Opštinske novine

Правна хроника

579

потребе, може се искоришћавати за све друге сврхе само не за грађевинске све дотле, док га општина законским путем не преузме, а ако на таквом земљишту постоје и зграде оне се могу одржавати и оправљати само по претходном одобрењу општине, али се овим радом увећана вредност приликом експропријације неће признати... А према ст. 2 § 116 на таквим земљиштима дозвољено је и постављење привремених грађевина, али је власник обавезан такве грађевине, без права на оштету, о свом трошку порушити и однети чим затражи општина, а ако он то не учини у остављеном року, рушење и одношење извршиће општина на његов трошак. Оваква обавеза мора се учинити видљивом у земљишним књигама односно у интабулационим где не постоје земљишне књиге. Из цитираног законског текста јасно се види да сопственику може бити наметнута обавеза, да од општине не тражи никакву накнаду за рушење своје зграде због извођења регулације, само и једино у случају ако је то привремена грађевина; тј. ако је била подигнута на земљишту које је регулационим планом већ било предвиђено за саобраћај или друге јавне потребе. У спорном случају, решењем управне власти, одобрење за подизање зграде на имању именованих сувласница, с позивом на цитирани § 116 ст. 2 Грађевинског закона, везано је за ону обавезу сувласница зато што је пројектом регулационог плана односно земљиште резервисано за саобраћајне потребе. Управна власт је, дакле, проширила једно законско ограничење права својине, допуштено једино у елучају ако је једно земљиште регулационим планом као перфектним уређајним основом из §§ 3—13 Грађевинског закона одређено за саобраћај или друге јавне потребе, и на случај у коме је једно земљиште само пројектом регулационог плана евентуално резервисано за саобраћајне потребе. Такав поступак управне власти није у складу са законским прописом на коме је заснован — § 116 ст. 2 грађевинског закона јер је примењен овај законски пропис а није био испуњен услов који претпоставља његова примена, (постојање регулационог плана као перфектног уређајног основа), а поред тога, такав поступак управне власти представља и огрешење о принцип заштите приватне својине, спроведен кроз Устав и остале овоземаљске законе. Зато је решење управне власти, које садржи ту повреду, морало бити поништено." Општина може наредити рушење изграђеног без грађевинске дозволе само ако је претходно утврђено да је то грађење изведено и противно прописима грађевинског закона и грађевинског правилника. У овом погледу је карактеристично решење Државног савета бр. 3372 од 23 марта 1938 год., којим је, поводом жалбе Градског поглаварства у Загребу, оснажена пресуда Управног суда у Загребу у предмету рушења једне зграде изведене без грађевинске дозволе. Образложење саветске одлуке, у којој је наглашен горе цитиран законски принцип, је следеће: „По ставу 1 § 84 Грађевинског закона, ниједно ново грађење у смислу овог закона не може се отпочети без грађевинске дозволе. Повреда ове законске одредбе

повлачи санкцију предвиђену § 93 истог закона, где је одређено, да ако се грађење врши без грађевинске дозволе, или ако се оно не изводи према грађевинској дозволи и техничким прописима, да ће општина забранити даље грађење. Само ту су могуће две ситуације: грађење се врши без дозволе а по прописима закона и правилника и грађење се врши без грађевинске дозволе, а не одговара прописима закона и правилника. У првом случају ако се грађење врши без дозволе а по прописима закона и правилника, власник мора тражити претходно дозволу за продужење грађења (ст. 2 § 93), коју му власт под законом прописаним условима мора издати, пошто је дозвола под условима означеним законом (§ 84 и даље) право појединаца и као таква не зависи од дискреционе оцене управне власти. Сем означене санкције — обуставе грађења док власник не прибави претходну дозволу за продужење грађења — управна власт има у оваквом случају да примени и казнену санкцију према предузимачу или извођачу грађевине (ст. 5 § 88) сходно одредби § 100 пом. закона. Ако се, пак, грађење врши без грађевинске дозволе а противно прописима закона и правилника, онда ће општина, према ст. 3 § 93 пом. закона, наредити рушење грађевине или појединих непрописно изведених делова. Ако власник ово наређење не изврши, општина ће извршити рушење о трошку власника, опет уз примену казнене санкције из § 100 истог закона. Према томе, за повреду одредбе ст. 1 § 84 грађење без грађевинске дозволе — предвиђене су нарочите санкције, а примена истих зависи од околности, да ли се грађење изводи по прописима закона и правилника или не. Ово, пак, има да се цени поред осталог и по одредби § 118 пом. закона, нарочито ст. 2 овог §, по коме пропису општина може, у периоду забране грађења, у колико таква забрана постоји, давати по претходном одобрењу надлежне власти (§ 10) дозволе на основу пројектованог регулационог плана за новоградње у колико то неће отежавати извођење новог регулационог плана. Међз'тим, према списима предмета, у поступку управне власти по предметној ствари није проверено и утврђено, да ли је грађевина интересованог Паскијевића на Паролинској цести бр. 86 извођена по прописима закона и правилника, дакле у управном поступку није утврђена битна чињеница од које зависи решење спорне ствари —• чл. 26 Закона о Државном савету и управним судовима — јер се из записника комисије која је извршила 7 августа 1935 год. увиђај на грађевини именованог Паскијевића види, да се комисија ограничила само на констатацију факта, да се односна грађевина гради без дозволе не упуштајући се у испитивање, да ли се грађење изводи у сагласности са прописима закона и правилника или не. Обзиром на ово не може опстати навод решења Кр. банске управе у Загребу бр. 36246 '935, да односна грађевина „не одговара регулационој основи дакле прописима закона и правилника", јер то није утврђено у управном поступку. Код таквог стања ствари, управни суд је правилно у смислу пом. прописа поступио, кад је по тужби интересованог Паскијевића поништио пом. решење Кр. банске управе у Загребу, али је, обзиром