Opštinske novine

476

Београдске општинске новинб

ватно, ако се ограничи само на томе, што су изражене жеље и потребе. Савез градова треба свима путевима и свима сретствима да настојава код надлежних органа државе, да се у потпуности остваре жеље, како оне изражене на овој годишњој скупштини, тако и оне ранијих година, у колико нису већ остварене. Због њене важности, потребе што ширег публицитета, као и због могућности да се надлежни фактори и овим путем упознају са том резолуцијом, ми је доносимо у целини. Она гласи: ,,/ Савез градова констатује са жаљењем да је до сада испуњен сразмерно мали део његових тражења, и ако је увек настојао да та своја тражења усклади не само са интересима здравог развигка градских општина него и са инт ересима читаве државе, којој су градови жаришта свега привредног и културног живота и напретка. II На/мање успеха могао је Савез да постигне на најважнијем подручју, које је главни основ целокупне комуналне дела тности градова, наиме на подручју градских финансија. У систему финанси/а у појединим градовима, а још више у појединим деловима Краље вине, постој але су већ раније велике разлике законске и стварне природе, и оне се још увек чувају и подрадвају, чиме је укочен слобсдни полет и напредак градова, који се сваки дан налазе пред новим комуналним проблемима на социјалном и културном пољу. Ти проблеми траже хитно решавање, а тога не може да буде без сређених градских финансија, и без слободног финансирања градова. К томе долази још и превелика повезаност градских финанси/а уз државне, и многа нова законска ограничења и стеге у градском финансиском газдинству, као и ограничења која се стављају у упуствима за израду градских буџета. Неопходно је потребно да се фин ансирање градских општина уреди /единственим законом за целу Краљевину, ко/и ће свима градовима на једнак начин омогућити слободно изналажење и увођење градских дажбина, као и њихово диференсирање с обзиром на посебне потребе и прилике сваког по/единог града, а истовремено одредити и границе између државних, бановинских и општинских прихода, са што мање међусобне зависности, како то Савез градова већ годинама тражи. III Поред оних мера које су потребне од стране државе ради непосредног сређивања и оживљавања градских финансија, постоји још читав низ могућности да се градовима посредно олакша вршење њихових самоуправних дужности. Градови морају да троше велике суме не само за редовно вршење послова државне управе, који сваким даном све ве^ма расту, него и на издржавање државних полицијских и других кадлештава, као и државних и бановинских просветних и социјалних установа, на одржавање зграда за државна надлештва и установе, а поред тога налазе се неке такве установе и у градским зградама, које би биле градовима неопходно потребне за властите културне, соци/алне и административне сврхе. Уместо да се овакви терети из дана у дан псзе+.аеају, било би праведно

да се поради око њиховог смањивања и ублажавања, односно да се градовима да накнада, у било ко/о/ форми, за вршење државних послова, како би се градови оспособили за што интензивнији рад на подручју њихових примарних, самоуправних задатака, који и онако траже велике жртве, ако се хоће да се градови урбанистички и културно развијају према захтевима напредне комуналне политике. /V Интереси праве и истинске градске самоуправе траже да се што скорије донесе закон о изменама и допунама Закона о градским општинама, и то према предлозима који су усво/ени на скупштини Савеза градова одржаној 18 јуна 1937 г. у Бањој Ј1уци и поднесени Краљевској влади. Наро чито истиче Савез градова неопходну потребу укидања односно измене одредбе о аутоматском стицању чланства десетогодишњим боравком у граду, јер је ова одредба ванредно штетна за градове, и може да стави у велику опасност финансије градова, нарочито оних са абнормалним приливом сеоског становништва. V Савез градова констатује да је интересна стопа по зајмовима код Државне хипотекарне банке за самоуправна тела већа него за прива тнике, и ако градови добија/у зајмове искљу чиво за јавне сврхе и премда пружају већу сигурност за примљене за/мове и, за разлику од приватника, не узроку/у никакав ризик зајмодавцу. Зато је потребно и оправдано да интересна стопа за зајмове самоуправних тела буде бар за !"/о нижа од стопе по зајмовима приватних лица. V/ Савез градова утврђује да још увек није испуњен захтев његових главних скупштина почевши од Ј933 год. ,,да се што скорије донесе закон о самоуправним штедионицама са свим правима и повластицама које уживају повлашћене државне новчане установе". Рад наших самоуправних штедионица почива тако још увек на различитим основима, и оне се у позитивном законодавству наше земље још увек третирају на различите начине, услед чега настају бројне нејасноће и несигурности. Положај државних новчаних установа, који је утврђен нарочитим законима и мерама, фаворизу/е се и разним привилегијама, а њихова каматна стопа одређу/е се тако, да оне врше погубну конкуренцију самоуправним штедионицама, противно стању у другим земљама са далеко већим успесима на подручју новчарства, подизања духа штедње и стварања националних капитала. Уместо накнаде штете ради неплакања предратних за/мова, преузетих у интересу државног кредита по упуствима Министарства финанси/а, нашим самоуправним штедионицама наме тнуте су још и велике жртве за раздужење земљорадника, уз истовремено одузимање права на примање пупилнога новца, новца братинских блага/ни и сл. искључиво у корист Државне хипот екарне бан ке, којој је тиме омогукено да предузима и функције самоуправних штедионица у погледу кредитирања самоуправних тела. Због свега тога, и док положај градских штедионица не буде уређен у духу потребне равноправности, по угледу других земаља, како је то истакнуто у резолуцији скупштине Са-