Opštinske novine

502

Београдске општинске новине

заштићени од инфицирања, ипак у већини случајева садрже приличне количине азотних јединења као и хлора. Мислим да је разлог томе недовољна удаљеност од извора фекалних загађења (нужници, штале, ђубришта). У прилог тог мишљења служи ми резултат испитивања воде из бунара у селу Борча за напајање стоке. Бунар је врло добро саграђен, бетониран, удаљен од села око пола километра и налази се на средини њиве. Вода из овог бунара, која је по свом хемијском саставу скоро слична осталим водама из истог села, не садржи азотних јединења, сем минималне количине слободног амонијака — чему је разлог удаљеност од извора загађености основу литературе колиичне хлора у води константна је за сваки реон. Зато све оне количине које прелазе нормалну своју садржину у води, служе као доказ загађености бунара. Пошто пак ја немам сигурних података о количини хлора у појединим местима, а из незнатног броја анализа из појединих села нисам могао изнети дефинитиван закључак, зато сам као нормалну количину хлора узео минималан број који сам добио за хлор у сваком селу. Удаљеност бунара од штала, ђубришта и нужника, знатно мењају количину азотних једињења као и количину хлора. А специјално код оних бунара код којих није добра грађа, односно који су зидани крупним каменом без малтера или циглом на суво. Што се тиче количине раствореног кисеоника као и угљен диоксида, границе у којима се крећу те вредности знатно с умање него што је случај код бунара из прве групе — поплављеног реона. Биолошка потрошња кисеоника исто тако знатно је мања. Све то говори у прилог томе да код наших сеоских бунара разлог сталног загађивања треба тражити у неуредној околини, недовољној удаљеност од извора загађења, —

клозет, штала, ђубриште, — као и у недовољној грађи самог бунара. Приметан изузетак чини вода из сеоских чесама, на пр. село Бели Поток. У овом случају нисам могао утврдити да ли је то вода изворна или подземна. Зато и нисам био у стању изнети ма какав дефинитиван закључак,. Али у сваком случају удаљеност од насељених места утиче на квалитет воде; за то сам нашао доказа испитујући воде из бунара који су се налазили у потпуно уређеним баштама; — те воде су биле са хигијенског гледишта исправне (воде из Мокрог Луга). Воде из села Вишњица По свом хемијском саставу, односно по количини сувог остатка, хлора, сулфата, као и тврдоће, воде из села Вишњице у многоме су сличне водама из Мокрог Луга. Изузетак чине воде из два бунара да северозападном крају села, које садрже незнагне количине сумпор водоника . Разлог томе је вероватно утицај дубоких подземних вода, које су у свом току избиле на површину. Код ових вода опазио сам веома карактеристичну појаву да једино оне немају раствореног кисеоника. Тражећи томе разлога нашао сам у страној литератури тумачење, да у водама које садрже сумпор водоник не може бити слободног кисеоника. Према томе отсуство слободног кисеоника није случајна појава, него је у вези са саставом тих вода. Воде садрже знатно повећање количине сулфата, вероватно услед оксидације сулфида у сулфате због чега су и мало горке. Морам се још иозабавити и питањем на који се начин вади вода из бунара, и из чега се напаја стока. У већини случајева вода се вади из бунара кофом. Обично се стока напаја из кофа. Умесно је овде напоменути да се стока скоро никад не напаја из кофе ко-

Растворени

а б

о р

а т о р и

ј с

к и

р а д

Тврдоћа

С0 2

Н 2 5

Дефицит кисеоника

Биолошка потрошња кисеоника

о х О си 3 с а.

Слободног амонијака као N

Албуминоидног амонијака као N.

Нитрита као N

1 Нитрата као N

Хлор јон.

о 5

Сувог остатка филтрираног

Сувог ост. неф.

Суспендовани део

целокупна

карбонатна

стална

22.5

11.3

—

0.7

—

1.7

0.03

—

7.6

2.6

494

—

15.1

14.2

0.9

26.0

7.8

—

0.9

—

22.6

0.4

0.04

0.01

30.0

25.7

11.7

567

551

16.8

16.4

1.4