Opštinske novine

622

Београдске општинске новине

ви у својим сјајним гробовима... И у овој, као и у осталим венецијанским црквама, на клупама, пред клецалима, уоквирене су исписане молитве, чији је стил пун дубоке поезије, а називи Божанству, светитељима пуни бескрајне нежности и умилности: „Најмилији, најбољи, најслађи, изворе вечног светла, пресвета Мајко заштитнице, §еп11Н881та, 8иаУ1881та". Божанству се говоре све личне невоље и патње, чак и ученик моли пре него иде у школу, да Мајка Божја просветли шегов разум. Тако Бог постаје интимни сведок свега, целог живота и свих радња Т.з. „Шо МепсНсапЛ", тротоар, уз канал који туда протиче, води према обали Фундамента нова. Одавде иду лађе за острво 8ап М1сће1е 1 Мигапо. Ова је острва немогуће мимоићи. На првом се налази гробље, на другом Градски музеј уметничког стакла — Мизео стсо уе!гагш с11 Мигапо. Венеција је позната као град радости. Па ипак, по чудном контрасту, има у њој и једна дубока нота туге, која долази од видика по њеним лагунама, од оног нечег пгго се не да дефинисати, што се нарочито у извесне часове дана и вечери над целим градом носи. Једно од најтужнијих гробља на свету је венецијанско. Нека Немица, не видећи у граду нигде гробља, упитала је наивно: „8НгБ4 тап т Уепес!х§?!..." — Умире ли се у Венецији... И то још како! Како често у овом делу града плове црне лађе са златним анђелом смрти, како је много мртвих на острву сан Микеле! Они почивају уско збијени један до другог, у малим уским гробовима тако да изгледа као да смо на дечјем гробљу. Осамљеност гробља потенцира и његов положај на острву усред мора. Ово је гробље везано с именом песника и књижевника, револуционарца Силвија Пелика, који је овде био затворзн у једној ћелији старог манастира. Њему у спомен Општина венецијанска поставила је на улазним вратима гробља велику мермерну плочу на којој пише: „8Пуш РеШсо с!е11е сагсег1 с!еГ Р1отБ1 1и соп ^епегозј сотра^ш п1е§а1;о 1п ^иеб! 18о1а сћ зап М1сће1е с1опс!е аКгап1о сН согро та сГатта поп <Јото тоззе а1 тагУпо с!е11о ЗрПћег^. II соттипе сН Уепег1а се1еђгапс!о Л ст^иап1ез1то с1е11а псоп^шзШа 1Љег1а псогс!а П поте сН 1ап{о озрНе сће пе1Гатог а 01о ес! а1Г11аНа гезе пегапсЈа 1а зуеп!ига е 1 ЈпзН <*шгш сН диез^а сНтога пагго соп теб1а роезЈа пе11е е!егпе ра§1пе с!с11е М1е Рг1§1оп1. МСМХУ1." 6 Мурански музеј је за стручњаке. Али се и обичан посетилац диви лепоти изложених примерака. Као величанствени музеј делује и стара муранска црква, базилика бап!а Мапа е БопаЈо из VII века венецианско-бизантиског стила у којој се налази у мозаику израђени лик Мајке Божје. Тицијанова Аззип^а и Мајка Божја муранска су два велика доживљаја. И једна и друга стоје високо, далеко над сагну-

тим главама људи, али док код Асунте имамо осећај да она одлази, да се удаљује у небо по закону својих божанских заслуга, дотле, код Мајке Божје муранске имамо осећај, да она с небеса силази међу смртне људе по божанском закону свог бескрајног милосрђа Остављајући ове музеје и цркве, који се настављају и надопуњавају у другим сличним музејима и црквама, мисао се с новим осећањем и појимањем враћа граду, друкчије га проматра, њега и његове становнике, који су у себи много сачували од основног градског типа, како га видимо приказана на сликама, или описана у појединим делима: увек спремна на забаву, помало сујеверна, склона шали и иронији, ком ситнице помажу да заборави и веће невоље, пуна љубави за музику и за своју дивну Венецију. Једна од оних свзчаности, које дају могућност да се "град види у свом исконском колориту, то је чувена свечаност посвећена цркви Спаситеља (1ез1;а с!е1 Кес1еп1;оге) на Ђудеки. То је дан 16-УП —, боље речено вече кад се радује цела Венеција, па не само она већ и сво околно становништво: Меетре, Падуа, све тај дан овамо долази. То је велика пучка свечаност слична свечаности светог Марка код нас. Небо у овој свечаности игра велику улогу, јер је код тога главно ватромет. „Чудо невиђено, које премашује сваку фантазију", како кажу Венецијанци. Већ од пет часова после подне на дан свечаности по мостовима, по лепој „Кп'а с1е§Н ЗсШауоп!", на којој је и иначе пуно света, масе бивају све гушће и гушће. Свет иде тамо и овамо, напред и натраг. Изгледа као да ое игра кадрила с неизмерно великим бројем парова, и то кадрила која је и без режисера савршено режирана. Лађари и гондолијери ките своје лађе и гондоле: зеленилом, папирнатим балонима. У ноћи то све фантастично изгледа... Измиле и најстарије, већ давно одбачене гондоле и барке. И оне ће на свечаност! Ту је и ветеранима место У лађама двоструки редови густо назбијаних столица. Кад седну путници, лађа се једва креће, изгледа надувена ,као морски коњ. Гондолијери на трагету према Палацо Дукале трљају руке у нади на добре послове, псују се, галаме, куну. Ганцери, она најбеднија бранжа људи код овог господског промета с гондолама, као неки Харони из пакла, сви стари, једва вукући ноге, обилазе и где угледају гондолу држе је чврсто својим трозупцем, док се господа не сете напојнице У општој гунгули најбоље пролазе деца. Наравно по њиховом, дечјем схватању. Једна мала шестогодишња девојчица несметано до миле воље притискује стомак гумених луткица које висе о тезги продавца „под ведрим небом"; један шестогодишњи дечак милује исто тако до миле воље једног огромног вучјака. Његова мала ручица, коју би страшно псето могло у секунди смрвити, лети и тамо и овамо по густом крзну животиње, која звера, али