Opštinske novine

626

Веоградске општинске новине

град нису познавали граница својој вољи, као што није било граница спосбности оних великана који су ту вољу обличавали у чудесна архитектонска или скулпторска дела. Ето, Домо! Ако је град хтео да добије једну од највећих богомољи на свету, он је то и постигао. Свака велика грађевина овога града долази до израза у свој својој монументалности. Ништа је не сме заклонити, ништа бацити своју профану сенку на њу. Столна црква (Домо), у срцу града, стоји тако као да је она сама град по себи. Док је обиђемо, заморимо се; откуд је год гледамо видимо је увек једнако монументалну, у свој величини њених димензија и шеног огромног радијуса. Систем „р1а22а" овде је доведен до таквог уметничког уобличавања (са оним грађевинама које се на њима налазе), да је тешко замислити већи утисак. На свакој је по једна црква великих размера, дивне архитектуре, неоцењиве ум-етничке вредности. Центар града, Р1а2га с!е11а 51§пог1а са Етт, цистерном, Старим дворцем, Ракгго Уессћт, сад главном општинском зградом, скулптурама, суседним дворцем 1ЈШс 1 ремек је дело сама по себи.

Чувени „Ра1ат.го УессМо" у Фиренци, сад главна општинска зграда У Фиренци се налазе две међу највећим галеријама света: споменута галерија 1ЈШс1 на Р1а221 <1е11а У1§попа и РШ1 с ону страну Арна, идући преко споменутог моста Роп1е Уессћш. Засебно, и по значају и по свом карактеру, стоји СарреНа МесИс1 пред којом се, како би рекао наш песник Видрић, мора пасти „нице", као пред делом у ком је нашао своје највише оличење велики Микеланђелов гениј. Оно узбуђује до суза и оставља утисак који се никад не може заборавити. И највећа одрицања вреди поднети да се ово дело види. Проучити галерију Уфичи и Пити, то је ствар дугог и великог уметничког студија. Данима и данима долази се овамо и тек онда кад су већ познати сликари и радови с којима су заступљени, постајемо свесни привлачне сна-

ге ових галерија. Чимабуе, Масачио, Ботичели, Верокио, Андреа дел Сарто, Рафаел, Тицијан и колико још других великих и славних имена с којима се овде посетилац упознаје и види њихове радове! Дело Микеланђелово у Капели Медичи нашло је своје уобличење у познатим фигурама: Дан, Ноћ; Зора, Вече. Симболично приказано време: Дан као снажан, јак човек, — Ноћ као жена која спава; Вече као човек чије се тело одмара, — Зора као жена у часу буђења. У дугим ходницима галерије Уфичи смештене су грчке и римске скулптуре. Према једном прозору, у профилу окренута према Арну, елегантно заваљена и наслоњена на руку седи римска матрона на каменом „почивалу". Њзна дугачка туника обавија у дивним фалтама њено тело спуштајући се до малих сандала у којима почива њена нога. Цело тело има позу одмора, али у исто време изражену кроз толику грацију и фино достојанство. Кад сунце залази и одбија се о воду много опеваног Арна, оно у исто време злати и горе, и реку, и небо, али и седећу матрону. Изненађени и задивљени гледалац хтео би проћи поред ње, али не може. Полази, застаје, враћа се губећи преставу о реалности простора, ствари и облика око себе. Чини му се као да залазеће сунце оживљује бели мермер матроне, а његова удвостручена снага да је буди из мртвила и уздиже-к оеби остављајући у галерији међу толиким фигурама једно празно место... Како овде постаје разумљив Данунцио и његово поетско оживљавање мермерних фигура!.. Гледајући на град, било с брега Сан Минијато, или с брега на ком се налази стари етрурски град Фиезоле, док ноћ лагано силази, још дуго, дуго остаје ова слика пред очима, као и толико тога чим се овај град поноси и чим он с толиком снагом привлачи. * Хорације, велики песник антике, рекао је да је себи својом поезијом подигао споменик дуготрајнији од бронзе и већи од царског положаја пирамида: (Ехе§1 топитепШт аеге регептиз Ее^аНдие 811и ругит1<1ит аШиз) Талијански градови, међу њима Фиренца и Венеција, то би са још већим правом могли рећи за себе и обзиром на своје библиотеке, своје музеје и своје галерије. Култура која је у њима створена, створена је у главном напорима самих градова. Ту и леже главне сугестије, које ови градови и данас могу дати. Д-р Марија Илић-Агапов,

1 ) „Ипак ће словенска тврдоглавост можда свршити с тим што ће проровати брег да тамо сазида град." 2 ) „Лађа „Арад" коју је од 21 до 24 децембра 1822 захватио страшни оркан."