Opštinske novine
9
Општинска самоуправа у Београду у доба заснивања 1839 год« до 1845 — Први претседници Општиие београдске —
1 Општинска самоуправа у Београду почела је да функционише септембра мес. 1839 а на основу Закона о општинама од 13 јула исте године. Може се поставити питање: ко је водио рачуна о пословима вароши пре доношења тога закона. Маколико да је у оно време живот био примитиван, ипак су саме прилике наметале проблеме које је требало решавати. Пре но што је самоуправа створена, постојала је једна врста незваничне самоуправе, незванична организација, која се бринула о општим потребама вароши и коју је државна власт признавала, премда никаквог закона о томе није било. Та организација звала се Обшчество и исто су сачињавали старешине (устабаше) Еснафа и виђенији грађани. Никакав, ни административни акт није постојао о правима и дужностима Обшчества, али, држава га је прећутно признавала, радила у договору са њим и помагала га. Чак је постојао и буџет који се слао на одобрење Кнезу Милошу, у чијим је рукама и сва власт била. Обшчество је обављало послове преко кметова, који су први пут постављгни у Беоограду 1822, а пре њих, уз помоћ Народне канцеларије, чије су функције 1826 прешле на Магистрат, односно Суд за варош Београд. До 1826 постојало је и звање Кнева. Он је био члан Народне канцеларије, у којој је заступао Београд, договарао се са Обшчеством и био његов извршни орган. И кметове, и кнеза постављао је Кнез Милош/ у договору са Обшчеством. Врло су чести били случајеви да је Милош давао право Обшчеству да само врши избор, а њему само поднесе извештај. Обшчество се је створило спонтано, силом прилика, јер централна власт није била у стању да види и локалне потребе вароши, Гоађани, којих су се локалне потребе највише и тицале, морали су се довијати да и сами нешто раде, и да поред дажбина за државу створе дажбине и за своје потребе. Према томе, доношење закона о општинама санкционисало је стање које је већ постојало, дало му званично обележје и савршенији облик и стављена општина под контролу државе.
Закон од 13-УН-1839 предвидео је три класе општина. У прву је спадао Београд, у другу окружне, а у трећу све остале општине. Општинска самоуправа у Београду имала је велики делокруг рада. Поред суда, који се звао Примирителни, постојао је и одбор од општинара, састављен „из свију класа житеља." Кад је у питању било решавање ствари које су се тицале целе општине, онда су у седницу позивани сви општинари, а кад су се решавале ствари од мањег значаја, довољна је била и општинара. Општина београдска имала је три врсте власти: судско-извршну, самоуправну и полицијску. По судској грани Примирителни суд је судио судске спорове до 100 гроша, а могао је и преко те суме, чији максимум није био одређен, ако су то парничари желели. По полицијској грани Суд је могао казнити до 3 дана затвора, или до 10 батина. Примирителни суд и Управа вароши носили су име Управитељство вароши Београда, али то није дуго трајало. Указом од 20 децембра 1841 управа је издвојена од општине и постала чисто државна установа. Суд су сачињавали главни кмет и два помоћника. Закон је био доста непотпун и нејасан. По закону, претседник Примирителног суда био је у исто време и управитељ вароши. Логично је било да главни кмет буде и управитељ вароши. Тако је резоновала и прва општинска управа, али не и државна. Око тога се општина с правом спорила са државом, али без успеха. Противно духу закона, држава је задржала за себе право да поставља управитеље вароши, а тим самим и претседника Примирителног суда, односно претседника општине. Држава је најзад увидела да није била у праву, па је крајем 1841 одвојила управу вароши од општине и тиме прекинула неприродан однос између те две разнородне установе. Општина је имала права да води непосредну преписку са свима попечитељима (министрима) „и од њих налоге и наставленија прима." До краја 1841 Општина је плаћала целокупан персонал полиције, сем управитеља вароши .