Opštinske novine

648

Београдске општинске новине

Иако је стварање опиггине било нешто ново, то за оне прве раднике у општинској самоуправи није било необично и тешко. Рад у ранијем Обшчеству био је подлога за рад у самоуправи. Наши стари не само што су били способни да раде, него су умели и да бране своја права. То су најбоље показали у спору који су водили са државом око постављања управитеља вароши. Осим тога спора било је и других и неке од њих објавили смо пр. год. у „Општинским новинама" и „Политици". Вођење тих спорова показало је не само способност и умешност наших старих у раду на пословима, него и несавитљивост, неподложну компромисима, када су у питању биле ствари начелне природе. Један интересантан спор био је 1840 г. Управник вароши и претседник Примирителног суда наплатили 1000 талира касапске аренде и с пристанком Суда исплатили дужну плату за 4 месеца четворици пандура, а међутим ти пандури били су преко оног броја — осам које је одбор буџетом одобрио. По среди је био ванбуџетски издатак. Кад је то одбору достављено, он се је огорчио и овако одговорио: „Кад управитељ вароши налоге наше не прима и може без нашег дозвољења служитеље исплатити, то ми од данас престајемо бити обштинари, од свега се у будуће отричемо и управитељство нека нас више не позивље, нити ма шта оћемо да знамо." На све ово, пошто је од управе извештено, Попечитељство је одговорило овако: „Што се наших момака тиче, попечитељство не може таково определити, него обшчество је дужно онолико пандура издржавати колико Управитељство општини докаже да је необходно нужно и да се без њи поредак у месту одржати не може." Општина је овај спор добила, јер управник је био дужан да докаже неопходност потребе. Према буџету за 1841 управник није успео да убеди општински одбор, јер је и даље остало 8 пандура код полиције, које је општина плаћала. Чињеница: да је управник вароши био у исто време и претседник Примирителног суда, чинила је да су односи између управникапретоедника с једне стране и Суда и одбора с друге стране били чудни и ненормални. У самом почетку деловања општинске самоуправе, у децембру 1839, Општина је под потписом кмета Јевте Поповића, који је иначе био трговац и старешина болтаџиског еснафа, и писара А. Араницког, тужила Попечитељству правосудија управника Илију Чарапића, односно и свога претседника, што је пустио из апсе Лудвика Винклера, кога је Суд казнио затвором због непристојног понашања. Тај акт из Попечитељства правосудија упућен је Попечитељству внутрени дела, које је дало овај одговор:

„Управитељ вароши у исто време је и претседник примирителног суда и ако је пуштањем Винклера из апса управник учинио какву кривицу, онда је за то надлежно Попечитељство правосудија, под којим је управник вароши по струци судејској. Попечитељство вн. дела могло би узети на одговор управника само онда да је учинио какву кривицу по струци полицајној." У овом случају општина није успела. Очевидно се виде празни изговори, да се не би донело никакво решење. * У доба, кад је општинска самоуправа створена, Београд није био тако мала варош., како би се иначе могло мислити. Из једног извештаја комисије која је 1841 г. на ограничењу атара радила, види се да „атар остане који је и био, као што је познато, до Лаудановог шанца." Из једне пресуде општинске из 1845 в;иди се да је Општина београдска решила један спор о својини земљишта које се налазило у Булбулдеру. Из једног предмета из 1839 може се видети да је општина те године имала козару на Ташмајдану. Означени примери потврђују да је атар општински био велики. Није тако мали био ни реон саме вароши која је била ограничена шанцем. Ту варош, у погледу безбедности, чували су прво 10 патролџија и 36 грађана, одређиваних по реду, па се је 1842 број плаћених попео на 72, од кога броја 36 је плаћала држава. У 1842, кад се управа вароши издвојила од општине, број квартаљника од 4 повишен је на шест, с тим, да се, кад потреба престане, двојица укину. Прве општинске управе имале су пуне руке послова. Желело се да се што више уради и то првенствено у погледу унапређивања трговине и занатства, али не занемарујући никако ни остале потребе. У 1845 општина је изабрала одбор који ће сваког четвртка, у присуству једног члана суда и деловође, расправљати трговачко-занатска питања. Седнице су имале да се држе „у школском зданију." Попечитељство је одобрило ову намеру, али са великим изменама. Општини је одобрено да из средине општинара изабере неколико њих, који ће се о поменутим питањима договарати па све то доставити општинском одбору на коначно решење. Пошто је општина ставила у изглед доношење нарочитог статута „то се, како је се Попечитељство изјаснило, више не може одобрити, док се штатути не сочине и на одобреније не поднесу." Исте године основана је и Трговачка школа и Општина је одредила школске просторије за држање предавања. Опет 1845 Општина је тражила од управе вароши одобрење да може направити један канал од нужника у школи. Из овог акта видимо да је и онда постојала канализација.