Opštinske novine

Приаредна хроника

671

стварању државне ковнице, донела у ]улу месецу прошле године закон о повлачењу из оптицаја старог и о ковању новог металног новца. То повлачење вршиће се поступно, а у истој мери ће се пупггатји у промет нови метални новац искован у новој државној ковници. У нашој земљи постоје сировине и полуфабрикати — бакар, злато, сребро, алуминијум — потребни за ковање новца. Тиме ће наша привреда постати још самосталнија и независнија од иностранства. Ова одлука о ховању новца у нашој земљи само је саставни део програма Краљевске владе г. д-р Милана Стојадиновића о развоју металне индустрије у нашој 3'Смљи. Она долази као природна последица одлуке о подизању инсталација за електролизу бакра у Борским рудницима. Према закону о ковању новог металног новца, биће у току две године исковано свих врста новог новца до максимално 1.300 милиона динара.

Свечаном освећењу ове државне установе присуствовали су: Изасланик Њ. В. Краља пуковник г. Полексић, Претседник Краљевске владе г. д-р Милан Стојадиновић са члановима своје владе, виши функционери Народне банке, Претседник Народне скупштине, претставник Сената, Командант града Београда и већи број виших државних функционера и претставника напге привреде. Говорили су вицегувернер Народне банке г. Милорад Зебић и Министар финансија г. Душан Летица и у својим говорима изнели значај и задатак ове важне установе као и историјат њеног постања. После обављене свечаности, гости су обишли сва одељења нове ковнице, разгледали инсталације и упознали се са начином рада. Претседник владе г. д-р Милан Стојадиновић пустио је у рад симболично све машине. Приређен је затим ручак гостима и целокпуном особљу Ковнице. По жељи Претседника владе г. д-р М. Стојадиновића, ручку су присуствовали у већем броју и радници и раднице Ковнице.

Међународна конференција за слатководно рибарство у Београду

У месецу септембру т. г. Београд је доживео неколико приредби које служе као лепа пропаганда за рибарство: На Сајму је првипут приређена изложба рибарства; одржана је IV Међународна конференција за слатководно рибарство; и изграђен је у зоолошком врту Београдске општине базен са канадским пастрмкама, које су пренесене са Сајма, где посегиоци могу пецати удицом пастрмке и плаћају за сваку упецану рибу по 8 динара. Како се Београд налази на две велике реке, богате рибама, а Београђани троше велику количину риба, ове приредбе су биле необично потребне за Београд. Од риболова живи приличан број Београђана, у првом реду сиромашног света. У Београду је доста омиљен и рибарски спорт. Ради овог спортског рибарства долазе у Југославију и многи странци. Тако развијено рибарство појачава и туризам. Поред свега тога рибарству у Београду и околини није досад посвећивана довољна пажња. Нити је у довољној мери вештачки размножавана риба у Сави и Дунаву, нити су стварани велики рибњаци. Највећа количина риба која се продаје по београдским пијацама довози се из рибњака који се налазе далеко од Београда. Тимс риба мора да поскупљује за потрошаче, а одузима се и зарада многим домаћим људима која би се постигла гајењем рибе у Београду и околини. Међународна конференција за слатководно рибарство почела је у недељу 18 септембра, још у доба док је на Сајмишту трајала изложба рибарства, и завршила се 22 септембра. Циљ је ових конференција да се изврши пропаганда за што рационалније искоришћавање риболова и за што већу потрошњу рибе. На београдској конференцији узето је у претрес и питање колаборације рибарске производње у заинтересованим земљама, као и питање уновчавања слатководне рибе. Конференцији су присуствовали делегати девет држава: Пољске, Чехословачке, Мађарске, Швајцарске, Француске, Немачке, Бугарске, Грчке и Југославије. Конференцију, која је држана у малом амфитеатру Коларчеве задужбине, отворио је г. Милан Новаковић, помоћник Министра пољопривреде и почасни претседник одбора за организовање ове конференције. У свом говору истакао је значај и задатке ове конференције. Изнео је стање слатководног рибарства у нашој земљи, за које је рекао да, захваљујући повољним климатским и географским условима, пружа разнолику слику: гајење пастрмки и спортско рибарство у горским крајевима, гајење шарана и велика рибогојства у многобројним рекама у равничким крајевима, и најзад језерско рибарство најразличитијих врста у неким од великих језера. Све то доприноси, наравно, да се у Југославији примењују и различите методе експлоатације рибарства. Данас се годишње троши у земљи или извози у иностранство око 8 милиона кг. риба, што претставља вредност од око 40 милиона дин. Југославија узима прилично удела при снабдевању иностраних пијаца рибом. Тако се доста шарана извози у Немачку, Чехословачку, Пољску и нешто у Палестину. Извозе се јаја од пастрмки, младе и одрасле пастрмке. На овој конференцији одржано је више стручних предавања о рибарству. Донета је одлука да се оснује удружење под именом „Међународна унија централних рибарских организација", које ће убудуће бити чланови ове Уније. Унија ће одржавати конференције сваке године. Идућа конференција одржаће се у Цириху. На конференцији су донесени значајни закључци о промету свеже рибе, о пропаганди за већу потрошњу рибе, као и о међународној трговини рибом. Претставници страних држава изражавали су се врло ласкаво о рибарској изложби која је приређена на Сајму. Отишли су из Београда задовољни и успесима конференције, и дочеком на који су наишли, и лепотама Београда. Приређивачки одбор приредио је учесницима излет паробродом до нашег највећег вештачког рибњака за узгој шарана код Павлова, који је по својој површини највећи вештачки рибњак у Европи.