Opštinske novine

Туберку лоза и њене последице

691

тоног живота у санаторијуму. Али, нажалост, та занимања могу често и да их одвикну од њиховог редовног посла. Сем тога, како санаторијски режим често преко мере гоји поједине болеснике, то се неспособност и неодлучност за рад повећавају још и тежином и тромошћу болесника. Код болесника, који се радом лече, то се не дешава никада. Напротив, многи болесници разних професија изилазе из ових лечилишта усавршенији у своме послу, а други, без професије, изучени и оспособљени за живот и рад. Наравно, мора се признати, увођење и одржавање рада по лечилиштима није ни лако ни просто. Тешко је, заиста, сложити два циља: лечење болесника и његово оспособљавање за борбену конкуренцију радом са здравим радницима. Ипак, са мало труда и исграјности може се и то постићи. За то су нам доказ мнзгобројна таква лечилишта која функционишу на опште задовољство и болесника и завода. Понављам, рад, ма какав он био, мора да одговара и вољи и радној способности болесника. Болесник који је научио да ради тешке послове не сме добити други неки, лакши, посао, поглавито ако му није по вољи или не одговара његовој способности. Ако је болесник сувише слаб за свој обичан посао, онда се он или прво подвргне строгом лечењу по санаторијском режиму до потребног окрепљења, или му се одмах да да ради неке споредне, лакше, послове из његовог редовног заната па се после поступно прелази на цео рад.

Столарска радионица у једном енглеском селу за тубериулозне.

Што се пак тиче врсте послова који се могу вршити у овим колонијама, напомињем да нема заната ни професија који се не би могли овде обављати. Сви, почев од најпростијих и најлакших па до најсложенијих и најтежих заната, могу се радити у колонији. И сви пољопривредни, сточарски, живинарски, пчеларски и други радови из народне економије могу се вршити у колонији, док

у санаторијуму, ови последњи поглавито, не могу се применити из недостатка простора и због скупоће. И та околност иде у прилог колонији. И све врсте школа могу се отварати у колонији. Али то су већ детаљи, у које не могу овде улазити. Укратко, циљеви лечења радом туберкулозних болесника ови су: 1) Подизање морала код болесника да н4, би дуготрајним лежањем и нерадом падали у очајање и разне психичке поремећаје. 2) Оздрављење с подизањем воље за рад болесника, јер ништа боље не даје једном човеку самопоуздање и вољу за живот него осеЂање и уверење да он може још бити друштву од користи; а добро душевно расположење, познато је већ, утиче добро и на тело. 3) Одрл^авање радне дисциплине. Рад је најбољи васпитач човека, здравог и болесног. Прави рад, заиста, захтева од човека: тачност, савесност, брижљивост, пажњу, осећање дужности и одговорности и све друге карактерне особине потребне за један дисциплиновани рад у друштвеном радном уређењу. Када један човек мора због болести да месецима лежи и у нераду живи, у опасности је да изгуби те особине. Рад, међутим, спречава то. 4) Одржавање радне навике и лакоће (спретности у раду). Болесник, који за време своје дуге болести ради, никада неће изгубити ни навику ни лакоћу у послу толико да би се после плашио рада. Дугогодишњим радом болесник стиче аутоматску психичку готовост за рад, а дугогодишњим вежбањем у раду стиче аутоматску лакоћу. Нерад то све смањује па и уништава, јер ко једанпут напусти свој посао тај га после тешко опет прихваћа. А дођу ли још и неки други разлози за нерад, као: појава крви, температура или само сумња да се болест не поврати па да опет мора лежати, аутоматска готовост и способност за рад још се више смањују док се нај~ад не појави прави страх од рада. Губитак радне навике и лакоће је, дакле, штета за радну способност, јер се ова тешко повраћа. 5) За мерење радне способности. Једини сигуран начин да се оцени радна способност једног туберкулознзг болесника јесте: контролисати болесника, управо стање његових плућа при самом раду. 6) Прилагођавање болесника за нормалан рад. Прелаз болесника из обичног санаторијума са нерадом и лежањем у обичан живот, пун свакојаких тешкоћа, брига, напора и других многобројних невоља, често је врло груб и може да утиче рђаво на душу болесника. Лекар мора имати ово на уму и припремити болесника, тј. запослити га онако и онолико као и у обичном животу, јер ако би болесник, навикнут да ради тешке послове, добио у лечилишту лаке послове да ради, он