Opštinske novine

696

Беог радске општинске новине

радн>е и остале трговачке зграде. Све зграде одвојене су једна од друге травњацима, стазама, дрворедима, али су лако приступачне ради брже и лакше комуникације и пословних веза. Непотребно је, мислим, износити овде све детаље плана као и зграда, које је г. пројектант у своме извештају назео. Довољно је само бацити један поглед на план села па стећи појам о саобраћају и уређењу села. Ту је предвиђено све што је потребно за једно примерно хигијенски уређено људско насеље али тако да служи поглавито за лечење својих туберкулозних грађана. У тој цељи све зграде, изузев управе, болнице и још неких споредних, удешене су тако да им је једна страна увек отворена, али да се може лако и затворити у случају невремена, да би болесници, било да раде или не, стално били на слободном ваздуху. Предвиђене су ове зграде: Управа или општински дом с тргом где се налазе станови за лекаре и особља Управе, пошта, продавница, ресторан, библиотека, сала за разоноду и др.; даље у селу: болница за грозничаве болеснике, амбуланта за пријем нових и лечење покретних болесника и њихових породица, становника села; комплекс разних станова за болеснике, са и без породице, колибе за нежењене болеснихе, одморишта и лежишта, радионице за све врсте заната, школе за децу и одрасле, вежбаоница, дућани, црква, капела, магацини, игралишта, зграде за стоку и пољопривредне алате и справе, општи клозет, кухиња, трпезаоија, перионица централа за електричну и калоричну енергију итд. У плану нису предвиђени водовод и канализација који ће се доцније према земљишту поставити. Што се тиче места за ово село, оно није тако важно као за санаторијум. Главно је: да је земљиште близо града или у његозој околини и везано с њим добрим путевима ради лакшег саобраћаја између њих, да је по могућству пошумљено, довољно пространа и способно за обрађивање и потребног проширавања, и, према мишљењу г. пројектанта, да одговара гра-

ђевинско-хигијенским захтевима тј. да је суво и порозно, да је у извесном нагибу ради лакшег отицања метеоролошке и друге воде као и за извођење потребне канализације, да је окренуто сунцу, поштеђено од ветрова — магле, и да има питке воде у довољној количини. По себи се разуме, додајем, да је у лепом и веселом крају природе да би боравак туберкулозних болесника у селу био не само користан већ и пријатан што је један од главних услова за успешно лечење ових болесника. У вези с овим потребно је да и саме зграде у селу својом лепотом и удобношћу доприносе истом циљу. Трошкови око подизања и уређења овог села износили би, по мишљењу г. пројектанта, око 12—45 милиона динара. Наравно, то би била цена за једно примерно па и раскошно село за туберкулозне. Међутим за наше прилике и за почетак потребна би била много мања сума, јер, пре свега, многе зграл и могле би изостати, за прво време бар, друго, грађевински материјал могао би бити сасвим прост, примитиван и, треће, број болесника за почетак, могао би се свести на најмањи користан број, јер ова установа допушта, више и лакше него санаторијум, у финансијском погледу разне комбинације без штете за крајни циљ. Најзад, не треба заборавити да уложен капитал у ово предузеће надокнађује се малом режијом установе, пошто је она по својој функцији и здравствена и привредна установа, јер, ако је добро организована и правилно функционише, може сама себе да издржава па да и привређује у извесној мери. На крају желим да изјавим своју благодарност на предусретљивост и директору Ц. X. Завода Г. Д-р Б. Константиновићу да се овај план изради у Заводу, директору техничког одељења О. Г. Б. г. Вујевићу да се у одељењу план прекопира; особена благодарност иде наравно Г. Петрику који је уложио не само своје богато искуство, већ и велику љубав и одушевљење да овај план замисли и оствари. Д-р Љуба Д. Стојановић