Opštinske novine

3

Задаци градских статистичких бироа

У прошлом броју смо донели извод из студије познатог немачког научника Вилхелма Моргенрота, у колико може да има интереса за нашу чигалачху публику. Сада ћемо, — у истом циљу, да потстаквемо проучавање и организовање комуналне статистике у Београду — изнети изводе из студија исто тако чувених светских стручњака за статистику: Швајцарца д-р Густава Шмидта и Немца Фридриха Цана. О задацима градских статистичких бироа пише д-р Густав Шмидт (Цирих): Кереши, директор будимпештанског бироа, означио је статистичке локалне бирое као демолошке посматрачке станице, као опсерваторије, од којих се пре свега очекује да своја посматрања непрекидно настављају методички тачно. Да би осигурале континуитет рада, све су културне државе установиле метеоролошке посматрачке станице. Помислите сада, колико је важније посматрање целог становништва него облака и ветрова. Помислите колико нам мора бити драгоценија гарантија да ће бити пажљиво и без прекида посматране појаве у физичком и интелектуалном животу становништва, значајни покрети његове привреде или његове културне и знанствеке тежње, него гарантија за континуитет посматрања стања барометра или термометра или оцонометра, па ће нам онда постати јасно колико нам је необично потребна установа статистичких бироа. Захтев за градско-ститистичким радовима формулисан је већ на међународном статистичком конгресу 1853 у закључку: „Да би се морале',, с обзиром на специјалне појаве које пружају јака нагомилавања народа, с обзиром на стање јавног здравља, моралност, криминалитет, итд., успоставити нарочите и опширне статистике у свима великим градовима". Од 1855 баве се интернационални конгреси са комуналном статистиком. Конгреси су имали поглавито у виду научну страну, али је при васпостављању статистичких бироа у великим градовима била много важнија практична страна. Обрада и објављивање цифарског материјала од стране нарочитог статистичког бироа, место од стране појединих управних надлештава, пружа не само јединствену обраду и бољи преглед, него и већу гарантију да ће статистички материјал бити објављен по правилним методама. Ако на медицинском подручју статистичар нема стручног знања, омогућена је ипак стручњаку даља обрада. Али званични статистичар не може доцније поправити грешке такозване статистике које почи-

ни неки статистички дилетант у каквој административној канцеларији и поред стручности у материји. Није потребно доказивати да нестатистичка статистика има мало вредности и за стручњака. Статистичар се не може при медициналним и криминалним пописима оглушити о стручњачке савете, нарочито с обзиром на састављање пописних картона (формулара), на класификацију и знанствено обрађивање. Али исто тако, као и статистичар, и медицински чиновник је ограничен на више или мање добро испуњене формуларе. А шта смета да у таквим стручним стварима сваки ресор отворено изложи онај циљ који жели постићи статистичким радом, и тиме статистички биро постави на његов властити стручни ниво? У таквим стручњачким питањима треба статистички биро да пази при таквим радовима на оне инструкције које му долазе од појединих управних места, али ће се при томе уважити и сва она гледишта која се у управним одељењима могу једва узети у обзир јер се налазе изван хоризонта административних послова. Управни департман занимаће се по правилу само за оне ствари које имају директан административни практични интерес. Стансвиште статистичара је општије него што становиште административне власти уопште може бити. Али и поред санитетског отсека, врло је потребан статистички отсек. Ако на пр. санитетски отсек региструје и узроке смрти, једва да ће приступити досадним прорачунавањима. За то нема не само времена, него ни стручног знања. Везу између благостања и смртности култивисали су статистичари са више љубави него санитетски отсеци. Тако и законе плодности, односа између полова, цело подручје брачне статистике. Статистика морбидитета и морталитета потребује много детаљније рашчлањавање и комбинацију са чињеницама, што је немогуће санитетском отсеку. Није потребна само најдетаљнија комбинација болести и смртности са станбеним приликама, него исто тако и са занимањима и са приходима. Исто тако школска статистика није домен општинског или школског лекара. Откад постоји знанствена статистика, школска статистика је била предмет тежњи свих статистичара. Што далекосежније утврђивање чиљеница у школству означује магдебуршки ста-