Opštinske novine

Задаци градских статистичких бироа

699

несрећа, из чега се види да мере и установе нису остале само на хартији. Морамо да установимо њихова благотворна дејства. Ови радови не постају никако сувишни због опширних елабората државних статистичких бироа; они допуњавају ове на начин који може бити само користан и овим установама. Особитости великог града дозвољавају њиховој статистици да улази у детаљз веза узрока и последица у народном животу. А искуства великоварошке статистике, која продире до детаља, могу да послуже као путоказ за живе снаге и развој односа и у великом подручју. На пр., разлике делова града имају у првој линији и како изгледа искључиво локални интерес, али у колико почивају на разноликости у народном карактеру (разлика у имовним приликама, позиву, трговини, индустрији, становању, старости, закључивању бракова, рађању у граду, рађању у туђини, итд.), у толико то нису особитости појединачних градских делова, него опште ознаке за то како такве социјалне особитости делују на народни живот; и у толико њихова вредност прелази далеко преко подручја појединог града. Ако на пр. једна великоварошка статистика може сигурно да докаже да је у једном градском делу са преко 30.000 становника наједанпут само због завођења новог снабдевања водом смртност опала од просечно 45 на 25 про миле, то је чињеница која није само од значаја у границама тога града, него је од велике практичне важности за народ и државу уопште. Али она узгред доказује и то да месна статистика неће ни у свом значају за опште добро постати сувишна због рада државне статистике, да је ова неће никад ни у будућности моћи надокнадити, јер државна статистика неће никад моћи узети у обзир такве детаље у великом оквиру своје радне организације. — Карактеристика градске статистике јесте многостраност комбинација, анализа утицаја који истодобно делују. Задаци градских статистичких бироа обухватају пре свега детаљније искоришћавање државних пописа, у колико се односе на град, за нарочите интересе града, исцрпније него то могу учинити државни бирои. Већ 1862 рекао је Ернест Енгел, бивши директор пруског статистичког бироа, да би било потребно да сви градови преко 50.000 становника имају сталне статистичке бирое. А на париском конгресу од 1855 препоручена је норма за статистику великих градова, која би се имала протезати на ове предмете: 1) топографију, 2) површину, 3) јавне и приватне зграде и станове, 4) комуникационе путеве, 5) становништво, 6) старање о здрављу, 7) потрошњу, 8) индустрију и трговину, 9) муниципалну организацију, 10) муниципални буџет, 11) јавне забаве, 12) јавно доброчинство, 13) институте самопомоћи, 14) јавну безбедност, 15) цивилну и криминалну статистику, 16) јавну и приватну наставу, и 17) религије.

Овај је план свакако већ по својој спољашности недовољан и мало логичан, и специфично француски у специјалитетима појединих поглавља. Посматрајмо укратко задатке како их је берлински статистички биро поставио и решио (Види Статистички годишњак града Берлина!). Број становништва треба дати по деловима града, мањим од квартова, који би били заокруженије економске целине, затим према приликама домаћинства и станова, према годинама старости (групама година) и породичном стању, према месту рођења и завичајности, према начину исхране деце, према групама година старости, позиву и приходима родитеља. За утврђивање многих ових чињеница потребно је да се води непрекидно правилно регистровање: рођених, венчаних, умрлих; други се подаци могу само периодички прикупљати, као пописи становништва; а поред тога има још пописа који се врше само једанпут, било да се на нађено стање надовеже стално дописивање, које би учинило непотребним ранији компликовани и заобилазни рад. Последње је случај при попису станова. У статуту будимпештанске општине стоји: Статистички биро општи при скупљању и саопштавању статистичких података, као и при набавци књига, са градским надлештвима, са полицијом и државним органима, и са свима спољним надлештвима и установама. Сва самоуправна и државна надлештва и органи обавезни су да што брже и што непосредније пошаљу статистичком бироу тражена објашњења и податке. Ако би постојала каква запрека за то, треба о томе одмах известити биро. ШЕФОВИ И ЧИНОВНИЦИ СТАТИСТИЧКИХ БИРОА Немачки научник Фридрих Цан пише врло занимљиво о избору особља — шефова и чиновника — за статистичке бирое. Он каже: Статистички бирои, захваљујући уској вези између њиховог постанка и развоја статистике у њеном данашњем смислу, постали су не само специјална места за продукцију материјалне статистике, него — поред университе■га, у Колико се тамо негује статистика — најважнија места за неговање статистичке знаности и методике. Шта више, можемо, са Лексисом, да кажемо да основна наука статистике као знаности није ништа друго него теорија практичне делатности коју врше бирои. Из ове квалификације статистичких бироа извире, да они не смеју сматрати да је њихов задатак извршен када у табелама среде цифарски материјал, него морају још да текстовима објашњавају народно-привредни, социјални и културни значај бројева, при чему треба указивати на делотворне снаге иза појава фиксираних цифрама и доказати тенденце развоја просторним и временским поређивањем. Статистички би-