Opštinske novine

698

Београдске општ инске новине

тистичар Ото Лакнер као природни задатак градске статистике. На сваки начин целокупно подручје школе обухвата тако многа више или мање повезана засебна подручја, да, при обради целине, делови могу да испадну сувише кратки. Ту спадају, поред ученика, и школски заводи по врсти и положају, разреди према простору, уређење, осветљење, наставници: њихов број према ученицима, њихово образовање, старост, плате, обука по обиму и начину. Свуда продире тежња да се утврде и хигијенске прилике под којима ученици живе, у школи кар и у породици. Иако се не може порицати важност савесне школске хигијене, ипак проучавање хигијенских односа ученика и школских просторија не сме никад обухватати целу школску статистику (као што то траже лекари). Треба споменути да се и интернационални статистички конгрес поново и детаљно бавио школском статистиком. Аустријски статистичар Фикер развио је на Бечком конгресу од 1857 ваљан програм међународне школске статистике, који је конгрес усвојио. Исто тако је Ернст Енгел саставио питања (Фрагебоген) за једну општу школску статистику, која су систематски управо узорна. У Берлину, као и у Магдебургу већ је утврђен однос између онога што се од ученика тражи и онога што они дају и тако је добивен материјал за питање преоптерећености. Према томе, можемо са правом рећи, да је школска статистика у рукама статистичара увек добро прикупљена, али не треба заборавити ни то да сва таква детаљна прикупљања требд да буду драгоцено и пажљиво обрађена. Задаци статистичког бироа моћи ће се у појединостима тек временом установити. Не смеју се одмах у почетку сувише опширно поставити, него се мора удесити да постепено израстају из захтева управе. Проширење ће зависити у главном од склоности шефа управног одељења да се ограничи на подручја управе и тако пренесе све више материјала на статистички отсек за статистику становништва, о порођајима, закључивањима бракова, смртним случајевима, полицији и тамницама, о финансијама и порезу, о снабдевању водом и гасом, ка|о и о збрињавању сиротиње, о школству и занатима, изборима и другим приликама. Без сужавања своје компетенције, могли би управни отсеци напустити статистичко обрађивање цифарског материјала, и тиме би се постигло јединство и бољи преглед и јасноћа најразличнијих варошких односа који се претстављају у цифрама. Статистички биро растеретиће управне власти од обраде статистичког праматеријала у компликоване табеле, која обрада не пристаје добро у оквир њихових послова. Скупљање првобитног материјала или утврђивање чињеница спада несумњиво у задатак управних одељења, у колико у појединим случајевима

не постоје нарочити органи за прикупљање података. Али при правилној подели рада, са скупљањем материјала завршен је задатак управних одељења. Даља обрада тога материјала припада статистичком отсеку. Досад је апеловано на издашнију помоћ управних одељења и за чисто статистичко-техничке радње само зато и дотле док нису организовани градски статистички бирои; тако ће се морати радити док год се ти бирои не осигурају финансијски. Али само статистички биро омогућава у» потребу опробаних метода при обради и пуно искоришћавање пописа израдом разноврсних и комбинованих табела. Ако се повери неком управном одељењу израда табела, мораћемо се задовољити са малим бројем рубрика. Детаљно рашчлањавање и комбинације у табелама морају изостати, с једне стране што нестатистичка надлештва нису вешта специјалној техници која се тражи за ово, и према томе нису у стању да дају поуздане резултате, а с друге стране због тога што ће се управна надлештва с правом све више бунити против чисто статистичко-техничког посла, што је тај посао заплетенији. А баш што детаљније рашчлањавање и комбиновање јесте најзначајнија одлика статистичког истраживања. Нису дакле само спољни обзири према надлештвима и према употреби технички најбољих средстава за обраду и искоришћавање, него истодобно и крупни унутрашњи разлози који траже специјалне статистичке бирое. Када постоји градски статистички биро не треба се уопште бојати да ће бити ометано пажљиво испитивање и евентуално сређивање бележака, као што се то код удаљеног централног државног бироа може на штетан начин догодити. На приговор да управна одељења на тај начин губе преглед својих послова, и морају га опет успоставити заобилазним путем преко статистичких бироа, треба одговарати да тек финија статистичка обрада дозвољава појединим управним одељењима веће обиље разјашњења. Тек у најновије доба обратила се статистика интензивније подручју социјалних појава и тиме постигла снажно продубљење. Додуше, можемо забележити само почетке у овом правцу, али они много обећавају с обзиром на благостање народа. Проширујемо, на пр., проучавање односа смртности привлачећи у круг нашег посматрања звање и приходе покојника. Већ ггодаци о обогаћавању с обзиром на занимање покојника драгоцени су, а биће у будућности још драгоценији што се више буду могли узети као основа за упоређивања следећих година. Иије важна само различита смртност класа појединих занимања, него су важне и промене које она претрпи у току времена: због тековина јавног санитетског старања, због мера за заштиту радника и отклањаше