Opštinske novine

,,Карнавале" — Музе/ града Париза

715

француском, али се за мало њих може рећи да су приближно тако добро уређене као „Карцавале." Тиме не мислим да кажем да је „Карнавале" сасвим беспрекоран. Овде-онде и њему би се нашла по која замерка (можда местимична утрпаност или осветљење просторија) — али постигнути ниво у његовом случају пре свега сведочи о надмоћној културној перспективи и стручној квалификованости његових управљача. Најстарија зграда музеја „Карнавале" подигнута у стилу ренесанса, датира још из 1546 године. Конструисао ју је познати француски архитекта Пиер Леско, а декорисао скулптор Жан Гужон. У XVII веку на њеном проширењу радио је Франсоа Мансар. Нови делови дозидани су поново када је поклоњена збирка Револуције. Документи су распоређени у приземљу и на спрату у 79 сала. То нису дЕоране попут оних у Лувру или неком другом великом светском музеју. Мада је простора било довољно, музеј је подељен на много Мањих салона, у стилу оних из ранијих векова, јер је тежња архитеката била да у њему остваре атмосферу некадањег обитавалишта Маркизе де Севиње (где је она написала своја чувена Писма), да би сачували и саму зграду као један историски докуменат за себе. Отуда потиче она нарочита интимност и драж „Карнавале"-а али уједно и његова највећа мана, — сувише дискретно осветљење. У прва четири салона налазе се архитектонски детаљи од XIII в. надаље, који су украшавали старе париске тргове и зграде. Неколико следећих салона упознају нас са ношњом прошлих векова. (Поклон „Друпггва пријатеља музеја Карнавале"). Они привлаче на себе пажњу посетилаца, јер се у њима могу видети не само костими из доба Директорјија до краја II Царства, већ одела и тоалетни прибор многих познатих личности из француских политичких и уметничких кругова. Кроз одељење планова, слика и модела старог Париза улази се у топографско одељење. Платна у уљеној или акзарелској техници, од којих многа имају велику уметничку вредност, пружају питорескне слике Париза, обала Сене, старих здања на мосту Нотр Дам, официјелних здања, тргова, као и многих традиционалних народних светковина. Салони у ренесансном и рококо стилу декорисани од француских скулптора и сликара из тога доба (Лебрена, Бурдена, Перие-а, Коазевокс-а) дају свему овоме сликовит оквир. Један од њих припадао је некада кардиналу Мазарену, а пренет је у музеј из палате Колбер са свим зидним декорацијама из XVII века. Неколико дворана, званих Ферзан, пренето је из истоимене палате, а једна је посвећена успомени на сликара и архитекту Демаши-а (1723—1807), савременика и такмаца Ибер Робера, чије се многобројне слике Париза налазе такође у музеју. Још мно-

го делова старих палата, са свим украсима, фрескама, гобленима и сликама смештени су у ово интересантно одељење „Карнавале"-а уз много напора и пожртвовања и тако сачувани од евентуалне пропасти. Велико, уметнички орнаментирано, степениште (пренето такође из једне париске палате) води на спрат међу успомене на Француску Револуцију. Ту сусрећемо трагове активности свих оних личности које нам се појављују као речити доказ о великим и судбоносним данима из историје француског народа. Значај тих докумената сакупљених и сврстаних према "плану, који одаје велико познавање ове најзначајније епохе француске историје, у томе /е што историске чињенице престају за човека бити само део његове теориске образованости и тако сврстане постају податак који има вредност реалног доживљаја■ На улазу у просторије које причају повест Француске револуције налазе се Прокламација права и Први Грађански републикански устав. Почеци Револуције заступљени су успоменама на Луја XVI и краљевску породицу. С обе стране улаза смештена је колекција лепеза с призорима из Револуције и табакере из исте епохе. На зидовима портрети Луја XVI Мирабоа, Некера, Камија Демулена, Лафајета говоре нам о претстојећим догађајима. Централне витриие чувају успомене на Марију Ан-

Двориште Музеја са статуом Луја XIV од Коазевокса

тоанету и краљевску породицу: лепезу коју је Марија Антоанета носила кад је дошла први пут у Париз, њену минијатурну бисту у пор-