Opštinske novine

716

Београдске општинске новине

целану, медаљон са сликом принцезе де Ламбал, најприсније другарице Марије Антоанете, и колекцију порцелана из те епохе. Два историска документа у овој салн привлаче на себе пажњу: Апел Луја XVI састављен од његовог адвоката Де Сеза у циљу одбране краља, и Конституција од 1793 увезана у човечју кожу. Још четири одаје са мање или више карактеристичним предметима односе се на прве две године Револуције. Интересовање постаје интензивније у колико се ближимо данима пада Бастије. Серије накита, минијатура, капа и успомена на Револуцију, модели гиљотине и апел Сен Жиста у којему упозорава грађане да су на реду Правда и Добро, дочекују нас пред одељењем Бастије и Конвента. После теориских знања о данима Рранцуске револуције скрећемо се очи уочи са предметима који су били део те стварности. Четири акваре\а од Уе-а(Ноие1;-а) приказују пад Бастије. Испод њих поређан је најдрагоценији материјал из те епохе: сабље победника Бастије, њихове дипломе, капе, интересантни модел Бастије направљен из њеног камена, бубњеви, трофеји, оригинали наредби о хапшењу или изгнанству грађана и племића итд. Најзначајнији докуменат у сали Конвента је апел Париске општпне од 27 јула 1794 године на којему се види последњи недовршен потпис Робеспјера с поче' ним словима „Ро..." Ређају се још многе успомене на њега, Дантона, Сен Жиста, Мара-а Пелетие-а, Шатие-а. Последња одаја сећа нас на дане заточењакраљевске породице у Танплу, које су толики писци и историчари описали у својим делима. Међу многобројним предметипа налази се фотеља Луја XVI, кревет и његове собне хаљине, кошуља од грубог платна Марије Антоанете (у којој је од многих сликара и гравера портретисана), сто за тоалету и карактеристични примерци намештаја. По намештају поређане су мање успомене, неколико модела гијотине у слоновој кости, а на зиду поред портрета Луја XVI виси и портре д-р Гкјотена, конструктора гијотине. У витрини је смештена последња краљева наредба издата 1792, годину пред погубљење. Салон Луја XVI продужује се у низ просторија резервисаних за личности и догађаје из XVI—Х1/*П1 века, којн су претходили Револуцији или је припремили. Прве четири одаје припадају Мадам Де Севчње. Портрети, историске слике, намештај, пнсани документи, колекције порцелана и декоративних предмета уводе нас у епоху Луја XII/* и XV. Осим тога збирке цртежа Ватоа, Ланкре-а и Патера помажу уживљавању у прошлост Париза, прибављајући уједно посматрачу ретко уметничко уживање. Нарочита пажња посгећена је успомени на Жан Жак Русо-а и Волтера. Сакупљено је све што је могЛо ма и из далека да осветли живот и рад ових великих про^светитеља из францу-

ског „Гран сиекла" (важнија кореспонденција са савременицима, писаћи прибор, намештај, њихови портрети). Поред тога заступљено је и француско позориште XVIII века са портретима писаца, глумаца са сликама чланова „Комеди франсез" и нацртима за сцену. Још једна велика жена из француских књижевних кругова нашла је у „Карнавале"-у истакнуто место, — списатељка Жорж Санд-ова. Нзен портре из кичице Делакро-а најубедљивије говори о свој интелектуалној снази и племенитости велике и напредне Францускиње. Историја Револуције завршава се необично интересантним збиркама медаља, новаца и марака из XVII и XVIII века, које такође престављају реткост овог музеја. Из одаја Револуције силази се поново у приземље међу успомене на Париз XIX века. Непрегледан број предмета, слика, скулптрура, докумената упознаје нас са епохом Наполеона I, Луја Филипа, Револуције 1848, Другог Царства, Комуне 1870 и савременим Паризом из Светског рата. Позоришна уметност XIX века, књижевници и музичари заузимају и овде засебно место. Пред нама се ређа непрегледан број имена и портрета великих француских људи, као и оних странаца-који су највећи део свог века провели у Паризу. и у њему створили своја најбоља дела. Посетиоци имају и ретко уживање да р[а;згледају студије у уљу од Делакроа, од којих су неке рађене у вези са декорисањем зграде Париске општине. — Прегледајући трофеје Француске из Светског рата налазимо се на излазу из музеја „Карнавале." Заинтересовани посетиоци могу у „Карнавале"-у црпсти многе корисне поуке и сугестије. Изнад свега може да послужи као узор његово унутарње уређење. План по коме је сврстан толики број важних историских докумената уверава нас у пуну стручност управљача и њихово разумевање оних задатака који се постављају свакој културној установи те врсте. Ове задатке остварили су подизањем музеја на научни пресек културно-историске прошлости и живота људи у одговарајућем друштвено-историском моменту. Тако је г „Карнавале" избегао судбину многих музеја који су претрпани многобројним безначајним предметима из прошлости — спуштени на ниво музеја магацина. Захваљујући пажњи са којом је ово настојање изведено посетилац музеја „Карнавале" не види у сакупљеним документима фосиле некадашњег живота већ неизбежно осећа струјање тога живота и његово утгшање у токове, прошлошћу оптерећене, данашњице. Пружити посетиоцу у првом реду „ле.кцију из историје", омогућити му правилну преставу о про,шломе, то је пре свега био циљ свих оних вредних научника који су партиципирали на стварању и разграњавању овог јединственог музеја. Ф. П.