Opštinske novine

862

Београдске општ инске новине

изводи имали одличну прођу. Сам Кнез Милош жели да уда своју свастику за неког занатлију. У деловоднику кнежеве канцеларије под бр. 856 од 5 маја 1822 године стоји: — Писано господару Јефрему да потражи у Ваљеву или Шапцу поштено какво момче са занатом, прилежно и од добрих родитеља, и да 6и било посиромашније, за Мирјану сестру Госпоје Љубице која се налази у Крагујевцу. * * * Четрдесетих година прошлога века почиње прво надирање страних фабриката и израђевина. Нешто то, а нешто и неоправдано мешање Кнеза Милоша у еснафско обичајно право, учинили су да је покрет за доношење једнога закона јачао. Овај је и дошао 14 августа 1847 године, за владе Кнеза Александра Карађорђеви-Ца. Назив му је био „Уредба о еснафима" и нешто допуњавана она је регулисала рад у занатима и трговини све до модерног Закона о радњама од 1910 године. Уредба је увела обавезно еснафско уређење заната са старешином и помоКником на челу и скупштином. Она уводи калфенски испит, а код мајсторске комисије предвиђа два члана еснафа, једнога кога одреди полицијска власт и једнога кога да сам кандидат. Ако кандидат падне на испиту имао је право да преко полицијске власти тражи да му Министарство унутрашњих послова одреди други испитни одбор. Уредба као што видимо више поштује право кандидата и не оставља га на милост и немилост лонџе из обичајног права. Мајстор је имао право да држи колико хоће број шегрта и калфи, а удова умрлог занатлије, или његова сирочад, могли су наследити мајсторско право. Проблем заштите домаће занатске радиности већ се почео да поставља крајем прве половине прошлога века. Из Аустрије су почели да надиру страни производи. Србија је била везана уговором и није могла да повиси царину према Аустрији преко 3% од вредности и 2% од других такса. Еснафска Уредба је имала да једном својом одредбом уведе заштиту домаћих за ната. Она у § 83 уводи принцип и ако не довољно ефикасан. По томе параграфу трговци могу продавати: „готове изра-ђевине од оних заната, који се у нашој земљи још никако не раде, или се мање или лошије раде, него колико и какови се од живља траже". Уредба је дала организацију заната и донекле њихову заштиту. Држава се све боље организовала и градови постајали многољуднији. Занати су и даље напредовали, што се најбоље види из њиховог броја према броју становништва. 1836 године било је у Србији око 700.000 становника, занатлија је било око 2.200. 1884 године број становништва се пење на 1,900.000 а број занатлија на 16.000. Пораст становништва је за 171% а пораст занатлија, за непуне чети-

ри деценије после Еснафске уредбе, за 627%. Осамдесетих година почињу тешко^е и криза занатства. Два рата са Турском коштала су много. По предузетој обавези Србија је морала да изгради жељезничку пругу Београд—Врање. Српско тржиште постало је сасвим отворено аустријским индустријским производима. Аустрија је уз то наметнула и трговински уговор са клаузулом нај већег повлаш-Кења. Незадовољство код занатлија расте. Министар ново-изабраног Министарства народне привреде Драгомир Рајовић осећа да за занате треба нешто учинити. Он позива све старешине еснафа да се састану и да му чине предлоге. Тако је 1883 године дошло до првога заједничког форума занатства, до такозваног Старешинског одбора. Занатлије нису биле задовољне радом Старешинског одбора. Налазе да он није довољно агилан. Почиње рад на уварању једне борбене организације свих занатлија и на покретању једног сталешког гласила. Оснивачки одбор је израдио правила једног земаљског удружења занатлија, која је Министар народне привреде потврдио 1887 године. Изабран је привремени Управни одбор који је имао да припреми све за покретање листа и за сазив редовне скупштине ради избора сталног управног одбора. * * * Долази 1888 година, година организације занатског покрета. Иако је Уредба о еснафима донекле обезбеђивала монопол занатским еснафима, ипак су занатлије осетиле потребу за јединственом организацијом која би се борила за побољшање положаја и унапређење занатства. 14 јануара излази први број новога листа „Српски Занатлија" у коме излази и проглас Главног управног одбора Занатског удружења и програм листа. Програм у главном предви-ђа: испитивање узрока пропадања појединих заната и утврђивање који занати имају највише услова да би се они нарочито неговали; унапређење заната; борба противу иностране навале; изношење повезаности разних грана народне производње; регулисање посла између мајстора и помоКника на бази правичности и човечности; чување достојанства и угледа занатског реда. Проглас позива на сарадњу и све српске интелектуалце: — ,,јер је и која кап зноја српског занатлије помогла њиховој спреми". И заиста, ве+1 у првој години, лист је донео низ чланака који излазе из оквира чисто занатско-сталешког. Једно време уредник листа је био Раша Милошевић, каснији управник Државних монопола и Министар Народне привреде, а међу сарадницима било је доста интелектуалаца. 1894 г, лист је обустављен, понова покренут 1910 год. ускоро је престао да излази.