Opštinske novine
722
Веоградске општинске новине
ступљене све друштвене класе, општина је заступљена са половином чланова. Читаоци библиотеке припадају свим друштвеним сталежима;, а у индустриским местима више од половине читалаца, некад и 90°/о припада радничкој класи. Известилац Совјетске Русије приказујући стање библиотека у својој земљи врши поређење са стањем у предратној Русији и резултат тог поређења иде, наравно, на штету предратне, царске Русије. У предратној Русији, по известиоцу, сеоске библиотев.е, у колико их је било, биле су врло сиромашне књигама. Индустриска предузећа нису имала своје библиотеке за раднике, већ само мале техничке библиотеке за употребу инжињера и директора. Међутим, у Совјетској Русији, поред библиотека професионалних удружења, којих је: 1929 год. било 7.151, број јавних бесплатних библиотека износио је 1931 године 18.000 са 58,000.000 свезака. Занимљива је табела која упоредо приказује инвентар библиотека Лењинградског среза из 1914 и 1926 год. Инвентар је рађен по децималној класификацији.
Научна литература
ој књига 9 библика г. 1914
^ ? пЈ и К ч к а 53 & 5 к 5 о "о х 2
ој књига 0 библика г. 1926
4 оч со 5 сЗ Ј-ч
а ^
ГУ V
о н
ш &
« 5 §
ш 8
0, ^ [Д а
0
1.812
1.148
10.875
24.009
1
2.528
4.573
4.827
8.012
2
3.674
1.363
4.097
2.569
3
1.349
1.497
75.411
115.861
4
786
576
1.982
2.970
5
5.697
9.064
22.709
66.314
6
1.476
2.678
25.696
84.393
7
1.497
903
17.205
11.002
8
1.615
12.055
14.905
45.636
9
5.278
6578
91 415
101.4%
91
8.276
3.911
13.162
17.495
Лепа књижев.
28.774
182.225
164671
562.105
Свега
57.762
226.570
447.065
1,041.632
По овој табели 1914 године библиотеке су имале за 2,7 пута више религиозних књига од социјалних (рубрика 3), док су 1926 год. књиге из социјалне и политичке литературе врло добро заступљене и много читане, 77 пута више него 1914 године. Остаје нам још да се осврнемо на нашу земљу, да видимо како је код нас решено питање слободног радничког времена и како стојимо са јавним библиотекама. Прво питање, искоришћавање слободног радничког времена код нас се формално још не поставља, јер је наша земља до скора ва-
жила као чисто земљорадничка, а тек у последње време почела се бржим темпом развијати и у индустриском правцу; због тога ни само радно време за све раднике није још законом регулисано. Што се тиче библиотека, поменули смо да међу извештајима из разних земаља нема нашег, нема никаквих података о нашој земљи. То је уосталом и разумљиво, јер би се сваки известилац нашао у неприлици шта да пише и како да пише ако хоће да буде искрен и изнесе тачно стање библиотека код нас. Скоро све наше библиотеке, а њихов број је врло мали за земљу од 14 милиона становника, кубуре с кредитима и зградама. Не постоји закон који би регулисао и ударио темеље оснивању и издржавању јавних библиотека. Све је у стагнацији, оно што смо имали пре рата то имамо и сада. У толико је за већу похвалу Престоничка општина која је, не чекајући никакав декрет ни закон, сама, још пре десет година, увидевши културни и социјални значај библиотека, основала јавну библиотеку и уз минималну уписнину ставила је бесплатно на расположење грађанству. И у Скопљу је, исто тако, пре неколико година основана јавна библиотека коју издржава општина. Благодарећи даљем непрекидном старању и разумевању меродавних за њене потребе, Градска библиотека у Београду дала је за ових десет година одличне резултате. Нзени магацини књига одлично су снабдевени како лепом, тако и научном литературом. Читаонице су пуне посетилаца, а издавање књига врши се, са изузетком неколико летњих месеца, пуних десет часова дневно без прекида Ма да градска библиотека нема зграду зидану специјално за њене потребе, ипак има она одељења која свака већа, модерна библиотека треба да има: салу за читање и издавање књига, салу за читање дневних листова и часописа, дечју и младинску читаоницу, магацине за књиге итд. У библиотеку долазе сви друштвени сталежи, а ни ридници нису баш тако ретки посетиоци; долазе најчешће између 12 и 14 или после 18 часова. Читаоницу одраслнх посетио је 1937 године 34.898 посетилаца, омладинску читаоницу 6.056 а дечју 1430 врло ревнооних малих читалаца. Међу овим малим посетиоцима највећи је број оних чији су родитељи радници или занатлије, и ова би деца, да није библиотеке, своје слободно ваншколско време проводила сигурно на улици, препуштена њеном разорном утицају. Тако се и у овом, као и осталим случајевима, види велики социјални значај ове, као и других библиотека. Боса Радовановић