Opštinske novine

804

Београдске општ инске новине

је додуше одредбе које су имале да помогну. У своме члану 11 он је предвидео да се 8°/о од чисте добити Државне класне лутрије употребљава на помагање и унапређење пољопривреде и занатства а да се 4% од чисте добити посвети давању позајмица занатлијама и занатским удружењима. И те одредбе су слабо и ретко примењиване и ниуколико нису допринеле решењу овог важног питања. Постојала је и једна одредба у чл. 11 тач. 10 Закона о Народној банци која је предвиђала кредитирање занатства од стране Народне банке. Она је предвиђала кредитирање на тај начин што би Народна банка кредитирала непосредно само Савез занатских задруга, примајуКи од њега у реесконт занатлиске менице, док би индивидуалну поделу кредита вршио сам Савез. Пошто такав Савез није остварен, то је овај начин кредитирања занатства отпао. Рад занатских огранизација на решењу кредитног питања постаје све активнији и оно бива главни предмет дискусије на годишњој скупштини Земаљског савеза занатлиских еснафа и Удружења у Крагујевцу. Главни референт г. Милан Стојанови+1 изнео је у своме исцрпном реферату кредитне невоље занатлија и предлоге како да се оне отклоне. У вези са овим рефератом Конгрес је донео резолуцију у којој се протествује и тражи: 1) СкуПштина протествује противу одома■Кеног схватања код државних фактора и управе Народне банке, да су занатлије обични крпачи, који су за кредит неспособни и да су због тих схватања осуђени да своје кредите добијају преко посредних лица: зеленаша и зеленашких завода, пла-Цају^и за такав кредит зеленашки интерес. 2) Скупштина најодлучније захтева да Народна банка прекине са својом досадашњом традицијом и као права Народна банка изиђе у сусрет занатлијама према њиховој стварној економској мо^и и према њиховој социјалној вредности. 3) Позива све занатлије у целој земљи, да се заузму и раде на томе, да се занатске кредитне задруге што пре оснују и да се врши пропаганда у целој земљи ради оснивања земаљске кредитне централе у Београду. 4) Како се ових дана решава у Народној скупштини о земљорадничком кредиту, то годишља скупштина најенергичније захтева од Краљевске владе, да се једновремено реши питање о земаљској занатској кредитној установи, у којој би држава учествовала са половином капитала а другу половину створиле би саме занатлије. Ову установу створити на принципу, да проценат каматне стопе може изнети највише 3% изнад камате, која важи код Народне банке. Скупштина с правом очекује да ће меродавни фактори у овом последњем моменту увидети важност решавања не само економских ве^ и социјалних питања занатлиске кла-

да из властитих средстава. Тако је основана ,,3анатлиска кредитна банка" у Београду, чији је рад био недовољан да задовољи потребе занатлија у кредитима. Непосредно после рата проблем је добио још ве-Ки значај. Требало је извршити обнову занатлијства и дати кредите занатлијама који су се вратили из рата у празне радионице. Држава је и сама осетила ову потребу и био је одобрен

Патријаршијсии трон — рад г. Радослава Јелића, столара из Београда један државни зајам за обнову занатства од 35,000.000.— динара. На жалост, тај зајам није остварен. Закон о установљењу и уређењу Државне класне лутрије од 31 децембра 1921 године дао