Opštinske novine

10

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Нова зграда се не сме ни у ком случају употребити без претходно добивене дозволе за употребу исте. Градско поглаварство у Београду својом пресудом Сбр. 38917 од 16 јуна 1937 год. забранило је тужиоцима даљу употребу њихове односне нове зграде и казнило их је нозчаном казном што су је употребили без дозволе за употребу. Министар грађевина сво,'им решењем оснажио је пресуду Поглаварства а жалбу сопственика одбацио. Против министрозог ргшења сопственици су поднели тужбу Државном савету не спорећи да је зграда била употребљена без дозволе за употребу, али су истакли да су били исту тражили и да им је била неоснозано ускраћена. И тужба им је одбачена пресудом Државног сазета бр. 16252 од 13 септембра 1938 год. са озих разлога: „Према § 91 Грађезинског закона — Довршене приватне грађевине опшхина ће комисијски прегледати најдаље у року од 10 дана по пријему молбе и, ако нема примедбе, одобриће употребу; у противном наредиће да се поступи по примедбама, које су обавезне. Без овога одобрења зласник не сме грађетизу употрзбљавати нити другоме на употребу дати. Повреда озог зак. прописа, т.ј. употреба зграде и без дозволе за употребу повлачи при?лену санкције из § 101 Грађевинског закона у виду забране даље употребе и новчане казне. Сами тужиоци не споре да су своју односну зграду употребили и без претходно добијене дозволе за употребу, они то признају у својим приложеним саслушањима код управне власти, самим тим су се огрешили о цитирани пропис § 91 Грађевинског закона и изазвали према себи примену оне санкције из § 101 Грађевинског закона, како је то управна власт правилно и извршила. Чињеница да су тужиоци пре употребе односне зграде тражили дозволу за употребу и да ту дозволу нису добили због стављених примедаба, не оправдава тужиоце, јер по закону они нису смели ни у ком случају употребити нову зграду без дозволе за употребу, а ако су налазили, како у тужби тврде, да им се тражена дозвола за употребу неосновано ускраћује, није ништа стајало на путу да се против тог одбијања дозволе за употребу послуже правним средствима законом предвиђеним, жалба на вишу власт, па тужба на Државни савет, која су употребили против овде спорне забране даље употребе и новчане казне, уместо што су без одобрења употребили зграду, тиме повредили закон и изазвали примену санкције.

Према томе решење управне власти је правилно и на закону основано, а тужба је неумесна и као таква одбачена." У одлуци о рушењу изграђеног без грађевинске дозволе мора бити наведено којим је грађевинско правним прописима противно та:со изведено зидање и у чему је неправилност зидања. Одлуком Градског поглаварства у Ееограду Г.О.бр. 7674 од 26 октобра 1937 год. наређено је тужиоцу да обустави даље грађење на сзом имању и да одмах поруши све што је до сада безправно изградио. Министровим решењем оснажена је оза одлука о забрани даљег зидања и рушењу изграђеног. И првостепена и другостепена одлука управне власти истакле су као разлог да је у питању зидање без грађевинеке дозволе и противно грађевинским прописима. По тужби заинтересованог лица Државни сазет је својом прзсудом бр. 15094 од 13 септембра 1938 год. — поништио министрово решење са озих разлога: Зидање без грађевинске дозволе не повлачи у сваком случају рушење изграђеног. Само ако је у питању зидање без грађ. доззоле и противно грађевинским прописима § 93 грађевинског зако а допушта рушење, иначе зидање без грађевинске дозволе а у складу са грађевинским прописима повлачи само привремену обуставу зидања док се не добиЈе грађевинска дозвола — сТ. 2 § 93 грађев. гакона. 'Зато и у спорном елучају кад је општина донела одлуку о рушењу морала је у самој одлуци да наведе којим прописима грађев. закона и грађев. правилника је противно односно зидање и у чему се састоји та противност. Општина није тако поступила него је само навела, без ближег опредељења, да је односно зидање иначе изведено без грађ. дозволе, и противно прописииа закона и правилника и да као такво има бити порушено. Исто је то поновљено и у другостепеном миниетровом решењу, те је тако заинтересовано лице, о чијој се грађевини ради, остало у незнању којим би грађевинским прописима било противно његово зидање, чиме је оно било лишено и могућности да у жалби &а вишу власт побија наводе првостепене одлуке о неправилности зидања, и да у својој тужби на Државни савет побија наводе министровог решења о тој неправилности грађења, за коју управна власт наводи да постоји а не каже у чему је. Зато је министрово решење поништено а тужба уважена."