Opštinske novine

Прилози за историју Београда:

Како је изгледао улични саобраћај у старом Београду. Установа првог трамваја са коњском вучом

То је било пре пуних четрдесет и шест година, кад наша престоница још није имала ниједно од модерних саобраћајних средстава, као што их је тада већ било у другим великим градовима. У томе времену Београд је располагао само са оним обичним свакидашњим, подвозним средствима као што су: просте таљиге без федера, дрвена кола на федерима, са арњевима и без њих, шпедитерска кола, „штајервагене", фијакери и мали број велосипеда, а поред тога зими још и саонице. То значи да наша престоница до 1 октобра 1892 године, није имала ни трамвај са коњском вучом, а камоли са електричним погоном. А трамваји су у томе времену долазили у ред модерних подвозних средстава. У то доба, дакле, наш лепи Београд изгледао је у саобраћајном погледу сасвим прост, празан, пуст, без велико-варошког уличног живота, јер онда, наравно, није имао, као што данас има, велики број трамваја, аутомобила путничких и теретних, ни пространих и удобних аутобуса, нити пак ове досадне мотоцикле, који својом јаком наизменичном пуцњавом мотора потсећају пролазнике на митраљеску паљбу да човеку уши заглухну. Нити је онда било великог оптерећења уличног саобраћаја, ни данашње хуке и буке ни писке сирена и многобројних труба, као опомена пролазницима, па ни данашњих „саобраћајаца" у белим рукавима, који диригују уличним саобраћајем. И кад зимислимо такав Београд без ових модерних саобраћајних средстава, онда ћемо лако моћи да створимо претставу о уличном са-аОраКају наше престонице пре четрдесет и шест година... У томе времену улични пролазници нимало се нису плашили да ће их снаћи каква саобраћајна незгода. Они су мирно пролазили преко најживљих раскрсница и главних улица, не зверајући ни лево ни десно, па ни иза себе, јер се нису бојали да ће их закачити какав трамвај или ауто, под којима би нашли језиву смрт — далеко било од нас!... чЈаобраћајно одељење Управе града Београда у томе времену мирно је спавало. Уосталом, онда је било лако и саобраћајном одељењу и уличним пролазницима, кад

у целом Београду није било у употреби ни пуних 400 фијакера, и још нешто мало више од тога осталих подвозних средстава, наспрам данашњих: 11.363 бицикла, 733 мотоцикла, 3.046 путничких и 734 теретних аутомобила, и 3.603 запрежних возила, свега 19.476 разноврсних престоничких подвозних средстава. Ето зашто се може лако разумети што је у ономе времену био редак случај да се забележи каква саобраћајна несрећа... И сад, кад смо се овако лепо упознали са саобраћајним средствима старога и новога Београда, на основу података које смо добили у Саобраћајном одељку Управе града Београда, где се врши регистровање свију возила у престоници, не рачунајући у то и општинске трамваје са електричним погоном, — онда ћемо прећи на установу првог београдског трамваја са коњском вучом, као на прво модерно подвозно средство наше престонице. Али, пре него што то будемо учинили, — кад је већ реч о запрежним возилима, — неће бити без интереса ако поменемо овом приликом једну симпатичну појаву у ондашњем уличном саобраћају, која је код многих старих Београђана још и данас остала у живом сећању и пријатној успомени. А то је оно међусобно такмичење једнога дела београдских богаташа, ко ће од њих имати лепши фијакер, племенитију расу коња и скупоценије амове са сребрним украсима... Стари Београђани као сад да гледају Мишу Полићевића, трговца из старе чаршије, како достојанствено седи на кочијашкоме месту и држи у левој руци дизгине а у десној дугачак бич, и тера своја два пунокрвна вранца, арапскога соја, црне као гавранове. Исто тако као сад да гледају и Алексу Бибу, члана познате фирме Јефта М. Павловић и Компанија, човека омаленог раста и пуначкога, у белом прснику од свилене панаме и жираде шеширу, који седи с десне стране свога кочијаша и тера своја два дивна коња, беле као лабудове. Или, као да гледају Димитрија Кумануди, београдског рентјера, који је у своје време терао четири коња од расе, упрегнута у два реда. Због такве необичне запреге, Димитрије Кумануди имао је са Управом града Београда