Opštinske novine

888

Беог радске бпштинске ноеинв

Народна Скупштина састала се у Подгорици у недељу 11 (24) новембра у 9 часова. На првом састанку изабран је привремени претседник и верификациони одбор, Прва редовна седница Велике Народне Скупштине заказана је за 12 (25) новембар у 9 часова. На њој је после извештаја верификационог одбора изабрано стално претседништво, у које су ушли: за претседника Саво Церови-К, члан Великога суда, за првог потпретседника Лазар Дамјанови-К .адвокат, за другог потпретседника Саво Фатић, претседник суда, и још шест секретара. После положене заклетве посланика, изабран је одбор за састав нацрта скупштинске одлуке. Тада је настала дискусија о томе како треба да буде састављена ова одлука. На другој редовној седници од 13 (26) новембра прочитана је резолуција, У њој је најпре објашњено начело самоопредељења, које је истакао Вилсон, а затим су наведени разлози који налажу, да се Црна Гора споји са Србијом, па се на крају одлучује: „1) да се Краљ Никола I Петровић Његош и његова династија збаци са црногорског престола; 2) да се Црна Гора с братском Србијом уједини у једну једину државу под династијом Карађорђевића, те тако уједињење ступе у заједничку отаубину нашег троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца; 3) да се изабере Извршни народни одбор од пет лица, који Ке руководити пословима док се уједињење Србије и Црне Горе не приведе крају; и 4) да се о овој скупштинској одлуци извијести бивши Краљ Црне Горе Никола I Петрови^, Влада Краљевине Србије, пријатељске Споразумне Силе и све неутралне државе". Резолуција је примљена једногласно и поименичним гласањем. Сви посланици и многобројна публика клицали су: ,,Живјело уједињење Црне Горе и Србије! Живјела Југославија!". Сутрадан 14 (27) новембра после благодарења у подгоричкој Саборној цркви испаљен је 101 топовски метак, којим је објављено уједињење Црне Горе са Србијом, па је затим одржана седница, на којој је изабран Извршни одбор, у који су ушли: Војвода Стево Вукотић, Марко ДаковиК, Ристо Јојић, Спасоје Пилетић и Лазар Дамјановик После овога су послати телеграми; Краљу Петру, Претседнику Српске Народне Скупштине, Влади Краљевине Србије. Тога дана била је дошла и војна музика с Цетиња, те је увеличала народно весеље, у коме учествоваше читав народ Подгорице и околине. Тако је извршено уједињење Црне Горе са Србијом, спонтано, слободном вољом народа,* ПРИЛИКЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ЗЕМЉАМА ПОД АУСТРО-УГАРСКОМ ЗА ВРЕМЕ РАТА. — НАРОДНО ВЕЋЕ. — ЖЕНЕВСКА КОНФЕРЕНЦИЈА. Док се у Србији водио рат против непријатељске најезде и док су аустриске и мађарске хорде пљачкале по земљи, вешале, убијале и

*) Десетогодишњица уједињења Србије и Црне Горе од Светозара Томића, Беогрзд, 1929. [Прештампано из Братства XXIII.

интернирале њено становништво, дотле се у земљама под Аустро-Угарском заводио један режим, чији је био циљ да застраши народ и да уништи сваку помисао на уједињење са Србијом, Нарочито су биле предузете оштре мере у Босни, Херцеговини и Далмацији. Сматрало се да Босна, чија је омладина учествовала у погибији престолонаследника Фердинанда, треба да буде највише кажњена. Још од почетка рата аустриске власти у Босни отпочеле су са интернирањем, затварањем у мрачне тамнице, и убијањем свих оних које су оне прогласиле за велеиздајнике или су им били сумњиви, Логори у Араду, Нежидеру, Ашаху и другим местима Аустро-Угарске били су пуни не само Срба из Србије, већ и Срба и Југословена из крајева под Аустро-Угарском. У току рата у Босни и Херцеговини била су неколика велеиздајничка процеса: у Бањој Луци 1915 године изведена су пред суд 153 Србина оптужена због веза са Народном одбраном у Србији. Исто тако преставници културно-националних установа: Просвете, Сокола и Побратима, оглашени су као интелектуални творци свега рада на уједињењу Босне са Србијом, те су изведени пред суд и тражене су њихове главе. Југословенски посланици у својим говорима и интерпелацијама у бечком Парламенту тврдили су да је тада у Босни било мање 500.000 душа него уочи светскога рата. Исто је тако било и у Далмацији. Ни у једној југословенској покрајини под Аустро-Угарском није се тако искрено и јавно испољила радост због победа српских у Балканском рату као у Далмацији. Зато се на њу и окомише аустриске власти, чим је почео рат против Србије. Интернирања и хапшења истакнутих људи била су у пуном јеку. Многи народни прваци успели су, одмах- у почетку рата, да оду из земље и да се склоне у пријатељским државама. Међу њима су били и д-р Анте Трумбић и д-р Јосиф Смодлака. Нешто је боље било у Хрватској и Славонији због тога, што је на две године пре рата Хрватско-српска коалиција на изборима добила већину у Хрватском сабору, те је Аустро-Угарска сматрала да не би било опортуно да се отворено окоми на њу. Али је катастрофа Србије изазивала у Хрватској забринутост и стрепњу, јер се наметала тешка судбина словенским народима у Аустро-Угарској, ако би централне силе изашле из рата као победилац. Мајска декларација, коју је у Бечком парламенту дао 30 маја 1917 године у име Југословенског клуба д-р Антон Корошец, поздрављена је у свима словенским крајевима Аустроугарске монархије. У Хрватком сабору д-р Анте Павели-Ц, у име Старчевићеве странке права, радосно је поздравио јединствену изјаву, дану 30 маја 1917 године у Царевинском већу у Бечу. Исто се тако солидаришу са мајском декларацијом: клерикална група босанско-херцеговачких католика у Сарајеву (17 новембра 1917), босански фрањевци у Сарајеву (21 децембра 1917), херцеговачки фрањевци (крајем 1917), југосло-