Opštinske novine

18*

Социјална хроника

/0/5

То пријатељство између одговорних влада две суседне краљевине требало би да пређе у ка'шире масз једног и другог народа и тако постане сигурна залога срећне колаборације наиге две земље у садашњости и будућности и трајна гаранција мира у овоме делу Европе. Изузетно великом разменом добара, везивањем и допуњавањем наших двеју привреда, чини се несумњиво много у томе правцу. Али то није све и то није доста. Из сфере материјалних интереса треба прећи у област духовних потреба и стремљења. Народи се цене и воле не само по сјајним подвизима њихова оружја и богатству њихове историје, већ и по стварању великих дела из области културних вредности. Сетимо се за моменаг пролећне изложбе италијанских портрета кроз векове. Утицај који је ова изложба извршила на огроман број посетилаца, нарочито на нашу школску омладину, од драгоцене је користи за развој пријатељских односа између два народа. Славна дела великих мајстора значила су за наше људе, који нису имали прилике да посете Италију, право откровење. Они су стајали задивљени пред стваралачком снагом италијанског генија и осетили неодољиву жељу да виде ту земљу из које су му донесена ова ремек дела ликовне уметности. Посета Миланске скале, на измаку исте године, пружила нам је једну нову манифестацију уметничког духа Италије, који је у поетској души нашег народа нашао пунога одјека. Висока уметност чланова Миланске скале, достојна традиција Паганини-а и Каруза, открила нам је ширину и снагу душе једнога народа, који је кроз целу своју историју остао веран уметности, дајући свету, преко својих великих људи, бесмртна дела, која су загревала срце читавог човечанства. Допустите ми, драги уметници, да Вам се у име Београда срдачно заблагодарим на тренутцима високога задовољстза које сте нам пружили и да изразим наду да ће сличне уметничке манифестације служити и у будуће једном све већем и све дубљем упознавању :и разумевању наших народа. Уверен да сте осетили сву топлину са којом Вас је Београд дочекао, гледао и слушао, ја Вас у име његово молим да нас и у будуће не заборавите већ да поново дођете у једну средину која Вас искрено воли, која Вас разуме и која Вам се диви. У то име ја дижем чашу у Ваше здравље и кличем ЖИВЕЛИ! Пошто ее г. Лампони, директор-импресарио, захвалио у име италијанских уметника претседнику Општине и његовој љубазној госпођи на гостопримству, г-ђа Олга, супруга г. Владе Илића, заблагодарила се италијанским уметницима овим речима изговореним на италијанском језику: „У име Акционог одбора зимске помоћи изражавам топлу благодарност члановима Миланске скале што су својом дивном уметношћу допринели помагању престоничке сиротиље у току ове зиме. Београђани, драги уметници, неће заборавити ни уживање које су имали у вашој високој уметности нити ће благодарност у срцима престоничке сиротиње утрнути према члановима Миланске скале, који су својим племенитим гестом допринели олакшању њенога тешког положаја. У име Акционог одбора за зимску помоћ ја вам се још једном топло захваљујем.

Годишња скупштина Друштва за заштиту девојака

27 децембра 1938 године одржана је годишња скугпитина Друштва за заштиту девојака у друштвеном дому Краљице Марије 64. У пуној малој сали, запажене -су између осталих, изасланице Министарства социјалне политике и народног здравља и Друштва чехословачких жена. Пошто је укратко изнет историјат друштва и подвучена његова хумана мисија, прешло се на читање извештаја управног и надзорног одбора. Друштво за заштиту девојака постоји већ 15 година и сада има под својим кровом 30 питомица, којима су осигурани стан, храна и одело. Друштво има и једну стручну васпитачицу која је позвана да се стара о реду, раду и васпитању тих младих девојака које уче и поједине корисне занате. Београдска општина уступила је Друштву бесплатно једну зграду с потребним просторијама у улици Краљице Марије. Поред тога, Општина је одредила и сталну новчану месечну помоћ у суми од 1.125 динара, као и 30 метара дрва за огрев. На крају скупштине одржао је краћи говор г. Милорад Симовић, професор и градски већник као делегат Београдске општине. Г. Симовић је између осталог, подвукао ссобити интерес за ову хуману установу г. Владе Илића,

Претседника Београдске оггштине, и његово старање о тим младим жизотима према којима је окрутна судбина била немилосрдна и које су биле изложене ударцима свакидашњег жизота. Затим г. Симовић евоцира улогу и значај жене кроз векозе и дирљивим речима слика свирепи живот незаштићених младих девојака у вртлогу људских страсти, на које се срећа никад није осмехнула, нити су, можда икада, па ни у своме раном детињству, ссетиле топли матерински скут. Са дрхтајем у срцу и сузама у оку потуцале су се оне од немила до недрага док им није Друштво за заштиту девојака отворило врата свога дома и примило их под своје материнско нежно крило. Г. Симовић даље истиче очинско старање око збрињавања тих младих живота г. Драгољуба Поповића, протојереја, стараоца београдске сиротише и срдачно поздравља његов хумани напор. Најзад је г. Симовић топло заблагодарио вредној управи Друштва на њеном неуморном раду и старању да своје младе штићенице оспособи за рад и васпита за високи позив ваљане домаћице, уззрите супруге и нежне мајке.