Opštinske novine

906

Београдске општинске новине

до десет година. Београд расте и развија се једним појачаним темпом, а данашње доба носи као главно обележје, да за све хо^е и захтева стручност и специјалност. И као што је за медицину у Београду готово престала потреба за лекарима целокупног лекарства, јер се свуда траже лекари специјалисти, тако су попут лекара и остале службе разгранате на по више сродних специјалних служби. Свако увођење нове службе захтева и нов правилник или уредбу, и отуда та комунална законодавна активност градског веКа никада неКе доживети свој крај. Пред њим данас стоји као најважнији проблем општинске политике питање доношења новог статута о организацији служби, статута о градским чиновницима и службеницима, као и остали статути, уредбе и правилници, којима би се довела у

склад са законом о градским општинама постојека општинска служба у Београду. Овај преглед рада општинског одбора односно градског ве^Ка не би био потпун, ако се не

би задржали на техници њихова рада. Главни њихов посао обављан је на пленарним седницама. Само одлуке донете на тим седницама имале су важности и спровођене су у живот, у колико их државне надзорне власти не би задржавале од извршења, као противне закону. Ранији општински одбор делио се на више комисија или секција, као: правна, финансијска, техничка, санитетска, и т. д. кроз које су претходно проучавани поједини предмети са стручног гледишта. Кад су комисије, односно секције давале повољно мишљење по одређеном предмету, онда је он упуКиван пленарној седници општинског одбора. Тај начин рада није био предвиђен ранијим законом о општинама, веК је заведен као уобичајена пракса. Ту праксу прихватио је нови Закон о градским општинама, који

предвиђа сталне одборе градског веКа и иде толико далеко да им омогуКава извесну компетенцију. Новим статутом који би био донет на основу новог Закона о градским општинама одреди-

Г. Влада Илић (од 5-1-1935 год.)