Opštinske novine
Претседништво, Градско ве&е и Опште одељење
907
ла би се врста и граница те компетенције. Тек кад тај посао буде обављен, моКи ^е да се оцрта права физиономија градског ве^Ка. III ОПШТЕ ОДЕЉЕЊЕ По Статуту Општине града Београда од 1929 створено је Опште одељење поред осталих одељења и дирекција на које је подељена општинска служба. У надлежност Општег одељења спада разноврсна административна служба општег карактера. У почетку ово одељење је имало следеће отсеке: 1. Кабинет Претседништва 2. Деловодство 3. Персонални отсек 4. Правни отсек 5. Административни отсек 6. Статистички отсек 7. Војни отсек. Доцније су одлукама Градског ве^а пребачени у састав Општег одељења: а) Из Одељења за социјално и здравствено старање: 1. Културни отсек са, Библиотеком, градским музејом и Уредништвом општинских новина, в) Из Привредно-финансиског одељења: 2. Контролни отсек. Исто тако створена су још два нова отсека, у духу новијих законских прописа и потреба, и то: 1 . Отсек за обавезно т елесно васпитање омладине; и 2. Отсек за одбрану од напада из ваздуха. Као што се види, Опште одељење има једанаест отсека, који сваки за себе има засебну врсту послова, а по својој природи има општи карактер, јер се односи било на све грађане, било на све градске службе. Ми -Кемо укратко додирнути послове ових отсека, јер нам простор не допушта никакво улажење у детаље њихова рада за протеклих двадесет година. Послови Отсека Кабинета тесно су повезани са радом и функцијама Претседништва. То је општа служба пријема, обавештавања, давања упустава, објашњења и свих осталих радњи у вези са свечаностима и другим приредбама, које Општина организује или узима учешћа у њима. Послови Деловодства Градског већа нераздвојно су везани са радом Градског већа и Претседника; оно претставља административну спону између њих. У Деловодству се сустичу предмети свих одељења и дирекција, оно их износи Градском већу и по одобрењима његовим вра^а их односним службама на извршење. У Деловодству постоје све одлуке ранијег Општинског одбора и сада Градског већа, постоје записници и регистри, из којих се може увек тачно утврдити кад је која одлука донета, и шта је по њој даље урађено. У доба честих промена општин-
ских управа и промена чиновничког персонала, Деловодство претставља у ствари кључ општинске службе, пошто је оно једино место где се брзо и лако могу упутити у послове и потпуно нова лица, којима је та служба била потпуно непозната. Персонални отсек обављао је све послове персоналне природе, као евиденције службеника и кретање у служби, извршавање одлука о постављењима, премештајима, отпуштањима и пензионисањима, и остале послове мањег значаја. Интересантно је овде истаћи према подацима Персоналног отсека кретање броја службеника у нашој општини, као и њихов положај. До 1919 год. Општина је имала нешто мање од 800 службеника. Када је преузела у своје руке Трамваје и осветљење од Белгијског друштва, број службеника се попео на 1.300. Од тада је број службеника стално растао. До 1922 год. када је донет први службенички Статут, општински чиновници нису уживали никаква нарочита права, нити пак обезбеђења на случај старости. Сваког часа могао је општински чиновник бити избачен из службе, без икакве отпремнине, или какве друге накнаде. Тек доношењем првог Статута почело је редовно службовање, стварао се постепено кадар службеника од каријере, постојало је лично и породично обезбеђење у виду личне и породичне пензије. Али, тај Статут је био само увод у темељнију обраду и организацију општинских служби, која је изведена тек 1929 год. новим Статутима, о којима смо говорили на другом месту. Кретање службеника и њихов број најбоље се могу видети из бројева, које наводимо у следећој табели, по годинама и врсти службеника и то према подацима Персоналног отсека, само за раздобље од 1934 до 1938, т.ј. за последњих пет година.
Година
Разврстаних
Хонорарних
Дневничара
Укупно
Примедбе
1934
1083
369
314
Р76
Ово је бројно
1935
1019
443
909
2371
стање службе-
1936
1052
494
883
2429
ника без осо-
1937
980
581
809
2370
бља Дирекци-
1938
918
674
916
25 8
је Т. и О.
Из овог прегледа види се да број разврстаних службеника стално опада, док се број хонорарних скоро удвостручио, а дневничара скоро утростручио за последњих пет година. Ако се ова персонална политика продужи, онда ће можда за нових пет година стање бити такво, да се број сталних разврстаних службеника не^е ни приме^ивати. Није овде место да се упуштамо у оцену ове појаве, али она је у сваком случају толико важна, да заслужује посебну пажњу.