Opštinske novine

Из Београдске прошлости

И У БЕОГРАДУ СЕ САДИО ДУВАН Поменули смо раније да се је пре 90 г. садио дуван на Дорћолу, али ближих података о томе нема. Међутим, 1865 г. Београд са околином, како каже „Световид" произвео је дувана у окама и то: Бошче 12.000; Просиче 7030; џуме 500; и другог простог 1000. Бошча је био најбољи дуван. Мешан је са турским дуваном „Измирна" и продаван дукат ока. Џума је био дуван за лулу. Остали дувани продавани су од 4 гроша ока па навише. Г. Исидор Николић, б. кмет Општине београдске каже да се је дуван највише садио у Палилули. Потврду за ово нашли смо и у једном огласу у „Световиду" од 5 маја 1867. У њему се каже: „у економији пољској Николе X. Поповића, државног правобранитеља има на продају до 5000 ока дувана србског. У течају овог месеца цена од 8—12 гроша ока.'' Та економија је била на садањем Хаџи Поповцу Ј <оји је био својина поменутог Николе. Г. Чеда Симић, пенз. Општ. београдске тврди да је београдски дуван био одличног квалитета. Он се сећа да је доцније, кад је монопол већ био установљен, дуван кришом сађен у једној кући до некадање кафане „Код Дуда", а која је постојала на месту где су сада клозети у ул. Призренској. Кафана је носила име по дуду који се пред њом налазио. Драгутин Тумански, описујући Град како је изгледао 1867 кад је уступљен Србији, помиње у Горњем Граду две баште. Једна је, вели, дуваном засађена, а у оној другој, која је лепо уређена, свира музика. ПРВА ПИЈАЦА У БЕОГРАДУ Стари Београд, онај до шанца, врло рано је добио пијацу. Она је установљена 12 јуна 1824 на простору од „Мензулане до пута Стамбол капискога, покрај дућана Наума Ичка." То данас претставља простор од Српске Круне до Српског Краља. Међутим, пијаца је ту била свега 4 дана, па је премештена пред данашњу стару зграду Универзитета, где је била све до половине 1927 г., а свима нам је позната под именом Велика пијаца. О отварању те прве пијаце имамо два акта Народне Канцеларије, од 13 и 19 јуна 1824.

У првом писму, Кнезови Народне Канцеларије пишу кнезу Милошу: „Јучер звали су нас на Мешћему, и кад дођемо тамо бијаше Алај бег, Топџи баша и други главније Ерлије и Спахије. Подоста и Еснафа бакалскога. Сви Серби и Турци, и топџије по разговору нађоше за добро да се учини у Београду једно Пазаришче, илити Торжишче (пијаца) и за ово Торжишче изабраше место на Калимегдану од Мензулане до пута Станбол капискога покрај дућана Наума Ичка. Ово пазариште донеше највише због топџија што људе! с воћем и прочим за јело у варош носећим, пресретају по путу од вароши далеко више од два сата, прекупљују и чине пазар много силовитим, и слабо без закидања људима исплаћују, и продају пошто они хоће које и за сиротињу доста је тешко. Они и у оближња села око Београда иду и сами воће и проче беру и људима којекакве напасти чине, одкуд многе селске тужбе произилазе. За место пазаришча и проче представили су везиру и везир је све одобрио, више речено место за торжишче допустио, и ни топџијама, ни другима да није слободно иза капија, и у вароши по сокацима прекупљивати од сељака, но сваки на торжишчу да купује и продаје. Што један с продавачем почне пазаривати, други на њега да не наступа. А налазимо за добро, с вашим одобренијем, да пишемо Кнезу Станковићу и Кнезу Живку да обзнане људима у својој кнежини за ову уредбу, како је свакому слободно и мирно у варош на овај трг донети и своје добро продавати. За осмотреније овога дела одређени су два бакал баше за сад: један Турчин и један Србин." Другим актом Кнезови извештавају кнеза Милоша: „По установљенију Пазаришча на Калимегдану, четврти дан преместише ■ га на место куд је било у време Карађорђево. Други да:н изашао је везир и дуго код сајџије у кући близу преко пута од дућана Ћир Наума мотрио пазаришче. После лонџали се опет и преместили га на ово место. Сада, што је гробље турско на овом месту, заграђују баскијама и дирецима, а куде није гробље, оно остаје пазаришче. Оно је већ овде познато и на њему продавци и купци купе се толико као да је установљено пре пет година." Из овог другог писма види се да је пијаца на овом месту, т. ј. пред старом зградом Универзитета, постојала и за време Карађорђево, али аката о њој из тога доба нема.