Opštinske novine

Београдске општинске новине

У овој тапији помиње се махала Кизлар аге. Нико од данашњих старих људи не зна где је она била. Нагађа се да се је налазила око пристаништа на Сави. Читалиште је била значајна културна установа старог Београда. Основано је фебруара 1846. Највећу помоћ читалишту указивао је Капетан Миша који је и дугогодишњи претседник његов био. КАКО СУ СТАРИ БЕОГРАЂАНИ ЗАМИШЉАЛИ ПАРКОВЕ У БЕОГРАДУ Први парк у Београду створен је 1864 и он је позннат под именом „финаннсијски", јер се налазио пред старом зградом Министарства финансија, на коме се месту сада налази нова зграда истог Министарства, на углу ул. Милоша Великог и Немањине. Тај парк је био и сувише мали, налазио се изван шанца и за грађане старог дела вароши био доста удаљен. Осећала се је зато потреба да се парк негде ближе подигне. По тој ствари позната су два интересантна предлога: Папк на Зеленоч вениу. — Хроничар ,,Световида" писао је 5 марта, 1861: „Кад дође недеља, или празник, човек се пита где ће после ручка да се прошета по чистом ваздуху. Калимегдан је го и изложен ветровима, |а' притом се мора да преза од низама. Топчидер је јединствен, али сувише далеко. Пространство од куће А. Симића до Абаџиске чаршије, где се хтео подићи театр, и где се сада варошки и окружни суд налазе, згодно је у сваком погледу за парк, само да се материјал за театор пренесе на друго место и трошна зданија поруше". У чланку је даље предлагано да се цео онај простор поравни, да се засади дрвеће и израде стазе, да се набаве клупе и столови и да двапут недељно „Варошка банда" увесељава публику. Писцу се та идеја толико допала да је чланак овако завршио: ...„Све то не би стало много, а какво уживање! Изјутра би то место могло служити као пијаца,, а по подне за одмор и састанке". Идеја је била лепа, али до реализације њене није дошло. Напред је поменута кућа А. Симића. На том месту сада је палата Општинске штедионице. Парк на Шаниу. — Потреба, да се у старом делу вароши подигне парк, осећала се

све више. Инстинктивно, све очи су биле уперене на Калемегдан, али тамо је често било опасно ићи, пошто су у граду били Турци. На уређење, управо, претварање Калемегдана у парк, почело се мислити одмах по уступању града Србији 1867. Пре тога, како је неко 1863 г. писао у Напретку, „Калимегдан је био главно наше шеталиште, али он то сада није, јер Турци то не допуштају...". Писац је предлагао да се шеталиште створи на другом месту. Негов предлог је био да се Шанац који је опасивао стару варош не скида сасвим, но да се поравна, начине стазе и засади дрвеће. Он каже „да по својој узвишености Шанац има прекрасан изглед, чист ваздух и за шетњу би био удеснији од Калимегдана". Овај парк, да је пишчева идеја усвојена, био би дугачак око 3 км. а широк око 25—40 метара. Т реба замислити како би тај парк изгледао и куда би се он све пружао. Он би почињао од „Национала", и ишао улицама: Косанчићев венац, Обилићев венац, Краља Алберта, Коларчева башта, Скадарска, доњи део Јевремове, Француска, и крај би био код садање нове гимназије у Душановој ул. где је био и крај шанца, јер се ту налазила Видин капија. Данашња нова гимназија лежи тачно на месту некадање капије. Писац је изнео и предлог да се један парк подигне у бари Венецији. „Вешта рука, — каже предлагач, — ту би подигла прекрасан парк, и онда би Београд имао оно, што ретко која варош има." Кад је ово писано није се предвиђало да ће 20 година доцније железничка станица бити подигнута баш на тој бари. Погрешило би се, ако би се поменути предлози третирали као наивни. Да је онда изграђен парк на шанцу, он би и данас могао да постоји, премда би га многобројне улице пресецале. Нетачно је мишљење да би тај парк био лепши од Калемегдана. У оно време није се могло схватити шта је у стању да створи модерна техника. Нашим старим пре 75 г. треба признати да су правилно ценили значај паркова, и да су места за њих означавали онде где треба да буду. Што се тиче парка у бари Венецији, он делом и сад постоји. Онај велики парк од железничке станице па до „Бристола" налази се на месту некадање баре. И они мали паркови пред Инвалидским домом и Окружним уредом налазе се на обали саме бивше баре „Венеције". д. Р.