Opštinske novine

7*

Неколико стогодишњица у овој години

Као ретко која досад, ова је година врло обилна у стогодишњицама. Много важних догађаја збило се пре сто година у Кнежевини Србији. Од једне апсолутистичке земље, у којој је сву власт држао кнез Милош, Србија је постала уставна држава. По Уставу који је Порта дала Србији 10 децембра 18^8, власт кнежева је знатно ограничена; наметнути су му за саветнике његови противници, које није могао да смени. Отишло се је у другу крајност. И Милош је 1 јуна 1839 абдицирао пошто се са таквим унутарњим уређењем није могао помирити. Није се могао помирити са тим ни његов наследник кнез Михаило, који је такође 1842 морао напустити Србију. Устав који је Порта „даровала'' Србији носи датум 10—12 децембар 1838. Свечано је обнародован и прочитан Народној Скупштини, сабраној на Калемегдану, 13/25 фебруара 1839. Увођење Устава у живот повукло је собом и доношење многих закона и стварање нових установа у циљу преуређења државе на новој основи. Кад се данас, после сто година, узме у обзир број донетих закона и њихова важност за оно време, као и велики број нових установа, мора се признати да је год. 1839 била епохална. Овде ћемо поменути неколико најважнијих закона, уредаба и установа: Државни савет. — Установљен је законом од 14 фебруара 1839. Главне су му дужности биле: Решавање закона и уредаба; Одређивање плата и награда свима службеницима; Израда државног буџета. Никакав данак не може се наметнути народу без одобрења Сазета. Исто то важи и за законе и уредбе. Савет је имао 17 чланова. Они нису могли бити збачени док се код Порте не докаже њихова кривица. Из круга Савета кнез је постављао попечитеље (министре). Саветници, постављени 14 фебруара 1839 били су: претседник Јеврем Обреновић; чланови: Тома Вучић-Перишић, Матија Ненадовић, Хаџи Милутин Гарашанин, Стојан Симић, Милосав Здравковић, Вуле Глигоријевић, Лазар Теодоровић, Станко Јуришић, Петар Туцаковић, Илија Поповић, Цветко Рајовић, Ђорђе Парезан, Стефан Стефановић, Антоније Протић, Алекса Симић и секретар, Стефан Марковић!

Попечитељи, постављени истог дана: Аврам Петронијевић, иностраних дела и кнежев претставник; Ђорђе Протић, унутрашњих дела; Алекса Симић, финансија и Стефан Стефановић — правосудија и јавног наставленија. Апелациони суд. — Установљен је законом од 17 фебруара 1839. Први чланови Суда били су: претседник, Голуб Петровић; чланови: Јанићије Ђурић, Јеврем Ненадовић, Јован Вељковић и Лаза Зубан; секретар: Јаков Димшић. Закон о устројству окружних началничестава и Главне дужности среских началника од 12 маја 7 839. Србија је била подељена на 17 округа и сваки округ је имао окружног начелника и његовог помоћника. Према врсти послова стајали су под надлежним министрима. Уредба о устројенију централног правленија од 29 маја 1839 регулисала је права и дужности министара. Уредба о устројенију Књажевске канцеларије од 29 маја 1839. Дужност Кнежеве канцеларије је била „да се занима отправљањем свију оних дела која улазе у састав внутрености Књажевства". Шеф те канцеларије био је министар иностраних дела. Уредба о устројству гарнизоне војске, од 29 маја 1839. По тој Уредби у Србији се имало формирати 17 рота (чета), у сваком округу по једна. Чета је имала: 1 капетана, 1 поручника, 1 фелдвебела, 2 сигналиста, 4 добошара и 216 редова. Пошто је у овој уредби било доста празнина, то је 31 октобра исте године издат „Закон војени" којим су све потребе и сви односи у војсци били регулисани. Уредба о панађурима од 13 маја 1839 одредила је места где се имају држати панађури и правила о поступку на њима. Закон о устројенију општина од 13 јула 1839. О овом закону већ је писано у „Општинским новинама" (бр. 9 од 1938 г.). Уредба о зајмовима из државне касе од 12 септембра 1839.