Opštinske novine

132

Веоградске олштинске новине

Бора Стевановић: Мотив са Дунава (Кланична пумпа)

30 последњих година проценат самоубистава у градским центрима од преко 10 хиљада становника био је од прилике 50% већи него у малим градовима и сеоским крајевима. Број самоубистава у целој земљи расте са величином града. Тако док у градовима од 10 до 25 хиљада становника број самоубистава износи 15,9 на хиљаду становника, у градовима од 250 до 500 хиљада тај број износи 19,9. Проценат самоубистава осетно опада у градовима са више од пола милиона становника. Констатовано је да постоји већи проценат самоубистава у градовима који се нагло развијају, што се најбоље види из чињенице да се највећи проценти самоубистава сусрећу на обали Тихог Океана. Најнижи проценат самоубистава налазимо у Новој Енглеској и у централним крајевима и крајевима југо-истока. Пошто градски крајеви лмају већи проценат одраслог становништва, специјално људи извесног доба старости, природно је да у њима постоји тенденција за порастом проецнта самоубиства, већим него у другим градским центрима или сеоским. Исто тако општине које имају велики проценат усељеника Јапанаца, Кинеза, и Мексиканаца имају велики проценат самоубистава. Број самоубистава код црнаца је необично мали. У 1930 проценат самоубистава код њих био је 5,1 од хиљаду становника, док је за целокупно становништво тај проценат био 15,6. Самоубиства су чешћа на крајевима економских лествица него у средини, што се може делимично објаснити разликом која постоји између града и села у погледу самоубистава, пошто се крајности у погледу богатства и сиротиње наилазе чешће у граду. Самоубиства се знатно повећавају у периодима кризе. Проценат самоубистава у градским крајевима, а исто тако и у целој земљи смањује се кад економска и социјална безбедност становништва расте, када је физичко и морално здравље становништва боље, када се пружају здраве разоноде, када становништво постане стабилније и када се развија породична и друштвена солидарност. Н.

До епохе „индустриске револуције" смртни случајеви изгледа да су били редовно већи од броја рађања по градовима и чак и после смањења градског морталитета, брзо повећавање градова дугује се великим делом прилогу који дају сеоски крајеви, чему треба додати у Сједињеним Државама усељавање из иностранства. Разлика у природном прираштају становништва између села и града има два облика: 1. — Градско становништво даје веома мало деце у поређењу са својом бројном важношћу и 2. — проценат смртности у градовима је мало већи него на селу. Од ова два облика први је много значајнији фактор. Жене у граду, било да су то домороткиње, било да су рођене на страни или црнкиње, имају увек мање деце, просечно, него сеоска жена и у колико је град већи, у толико је проценат рађања мањи. Проценат садашњих рађања у градовима је нижи но што би морао бити па да одржи само стационаран број становништва, ако се узме у обзир привремена повољна ситуација у погледу на доба старости становника, (велики проценат жена способних да буду мајке) и он је све нижи што варош постаје већа. Ако се узме број 1,0 као индексни број да је једна заједница у 1930 години имала довољан број деце да одржи садашњи свој број становништва, може се констатовати да је индексни број за градове са више од 100 хиљада становника 0,76, за градове од 25 до 100 хиљада становника 0,88, за градове од 10 до 25 хиљада становника 0,97, а за мале вароши од 2, 5 до 10 хиљада становника, 1,04. Напротив, за сеоске крајеве индексни број је 1,54. Битна разлика између садашњих градова и некадањих у погледу одржања броја становништва јесте у томе, што је раније овај дефицит долазио од великог процента смртности, док се данас, кад су градови асанирани, тај дефицит има да припише веома ниском прираштају рађања.

Бора Стевановић: Мост на Мокролушком потоку

САМОУБИСТАВА Сваке године око 22 хиљаде особа изврши самоубиство у Сједињеним Државама. У току