Opštinske novine

206

београдске општинске новине

Главна скупштина Друштва Црвеног крста — Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник о заслугама Црвеног крста —

Педесетпрва главна скупштина Друштва Црвеног крста одржана је 30 априла т.г. у свечаној дворани палате Црвеног крста. Били су присутни изасланик Њ. Св. Патријарха митрополит скопски Јосиф, Министар војске и морнарице генерал г. Милутин Недић, изасланик Претседника владе и Министар социјалне политике и народног здраћља г. Милоје Рајаковић, врховни рабин г. д-р Алкалај; претседник Државног ■савета г. д-р Ст. Сагадин, проректор универзитета г. д-р Мицић, претставник Београдске општине г. д-р Драг. Јовановић, почасни чланови Црвеног крста гг. Михаило Јовановић, б. претседник Касације и г. д-р Тугомир Алауповић, б. министар, претставник старог руског Црвеног крста г. Штрандман, делегати бановинских одбора и чланови Црвеног крста, изасланици многих национално-културних организација. Скупштину је отворио г. Светозар Томић, сенатор и први потпретседник Цр,веног крста, поздравио присутне госте и предложио текст поздравног телеграма Њ. В. Краљу, који је Скупштина примила одушевљеним клицањем Њ. В. Краљу и Краљевском дому. Г. Томић је прочитао писмо Њ. Кр. Вис. КнезаНамесника Павла, претседника Црвеног крста, које гласи: Господине први потпретседаиче, Спречен сам да узмем учешћа у раду претстазника нашег Друштвра Црвеног крста, који ће се 30 текућег месеца окупити из целе земље на педесет првој редовној главној скупштини Друштва у Београду. Кнегиња Олга и Ја молимо Вас, да присутним претставницима Друштза, а преко љих и свима члановима Друштза и подмлатка Црвеног крста испоручите наш поздраз. Наше Друштво црвеног крста увек је било вераи и поуздан поборник његове узвишене идеје — братства и љубави међу појединцима и народима. Наш Црвени крст исто тако достојно је испунио своју дужност у свим тешким приликама, а нарочито онда, када су ратови били неизбежни да се извојује слобода, и уједиљење нашег народа. У том и таквом раду треба да истрају сви сарадници нашег Друштва Црзеног крста. Ја им свесрдно благодарим на досадашњгм труду, са жељом да буду увек и што боље спремни да одгозоре својим племенитим дужностима. Павле, с. р." Скупштина је пропратила читање овог писма топлим овацијама и примила текст поздравног телеграма Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику. Саслушан је извештај о раду Друштва Црвеног крста у току прошле године, из кога се види да је у току године 1938 Црвени крст имао 276 среских и 637 општинских одбора, 34 среска и 608 општинских повереништава; организација Друштва је спроведена у 1.565 дгеста. Приходи у 1938 години су се повећали.

Највећа пажња у току прошле године посвећена је организовању течајева за добровољне болничарке, У Београду је организовано око 30 течајева. У унутрашњости је одржано око 50 сличних течајева. У свима течајевима је било 1.589 слушалаца (206 мушких и 1.383 женских). Осим тога организовано је још 38 течајева који су завршени у 1939 год., на којима је било око 900 слушалаца. Од 1935 год. Црвени крст одржао је свега 250 течајева за добровољне болничарке, које је свршило 2,964 мушких и 3.156 женских слушалаца. Поред тога одржано је још 26 самарјанских течајева са 679 слушалаца. Црвени крст је одржавао и специјалне течајеве (против туберкулозе, за одбрану од напада из ваздуха, допунске болничарске курсеве, (вежбе болничара, течајеве за негу одојчади и слично). Црвени крст организовао је и ауто станице за превоз болесника и рањеника и то у Београду, Нишу, Новом Саду, Сарајеву, Сплиту, Петровграду и Гуштању. Осим тога образован је и одред сестара-нудиља и Санитетска колона Друштва Црвеног крста са 11 санитетских аутомобила. Вредност санитетског материјала, набављеног у прошлој години, износи 310.625 динара. Осим тога Црвени крст извршио је потребне радове на пасивној заштити цивилног становништва од напада из ваздуха и извео је организацију -станица за прву помоћ на путевима. Црвени крст вршио је и хумановаспитни рад, здравствено просвећивање чланова, органиговање летовалишта подмлатка Црвеног крста (у прошлој години летовало је 4233 детета) и социјално-привредни рад (подизање школских кухиња, чесама и бунара, школских купатила, радионица, пчеларника и др.). Осим овога рада у земљи наш Црвени крст узимао је видног учешћа и у раду међународне заједнице Црвеног крста. После краће дискусије примљен је извештај и дата је разрешница старој Управи. Одобрен је буџет за текућу и примљен предлог за продужење важности овлашћења за ванредни издатак од 3 милиока дин. за случај потребе. Пошто према правилима Друштва извесном броју чланова управе иетиче трогодишњи мандат извршено је попуњавање упразног одбора тајним гласањем. На основу озог гласаша у одбзр су ушла следећа лица: г-ђа Вера д-ра Иве Перовића, Краљевског Намесника; г. д-р Лазар Генчић, санитетски пуковник у пензији; г. Петар Жикић, пуковник-инвалид у пензији; г. д-р Леон Којен, професор медицинског факултета; г. Мирко Маринковић, директор Црвеног крста; г. Иван Шкарја, државни еаветник, и г. д-р Јован Ненадовић, лекар из Новог Сада. За претседника главног надзорног одбора изабран је г. Стеван Пешић, интендански генерал, а за чланове надзорног одбора: г. д-р Петар Миличић, државни саветник; г. Мирко Павловић, трговац, и г. д-р Хранислав Јоксимовић, шеф градског санитета у Скопљу.