Opštinske novine

7

Друштв ена хроника Скупштина југословенског соколства

207

Савез сокола Краљевине Југославије одржао је у недељу, 23 априла 1939 год., почев од 10.30 ч., своју IX редовну Годишњу скупштину у своме дому — Делиградска ул. бр. 27. Годишша скупштина била је свечана и обилно посећена. Њ. В. Краља заступао је Г. Лин. Деканева, пешад. бригадни генерал. Краљевску владу заступао је Г. Ђуро Чејовић, министар за физичко васпитање народа. Њ. Св. Патријарха заступао је Г. Серафим, епископ рашко-призренски. Министарство војске и морнарице заступао је Г. Јован Кукавичић, гснералшт. бригадни генерал, док је био изасланик инспекције Земаљске одбране г. Милија Ристановић пешад. пуковник. Претседника Београдске општине заступао је г. Живан Ранковић, генерал у резерви и градски већник. Као претставници страних држава били су: Посланик Бугарске у Београду г. Иван Попов, с којим је био као претставник Савеза бугарских Јунака Г. Рашко Атанасов, генерал у миру. Посланик Пољске у Београду г. Н. Дембицки. Присуствовали су: ректор Београдског Универзитета, потпретседник Државног савета, изасланик Сената, претставници многих националних, хуманих и просветних друпггава, као и многобројно грађанство. Скупштину Југословенског Соколства отворио је први заменик Старешине Савеза Сокола Краљевине Југсолавије г. Енгелберт Гангл, који је после одржаног топлог патриотсвог говора предложио скупштини, и она са акламацијом примила, те је упућен следећи поздравни телеграм Њ. В. Краљу Петру II: „Југословенско Соколство, окупљено са изасланицима свих својих жупа на IX годишњој скупштшш Савеза Сокола Краљевине Југославије упућује своие љубљеном старешини и младоме Краљу најискреније поздраве. У непоколебљивој верности одани своме Владару, Његовој узвишеној Мајци, дому и роду јуначких Карађорђевића, Југослозенско Сохолство хоће, как/з до сада тако и у будућносги, да уложи све сзоје моралМе и физичке снаге и свој васпитни рад за срећу Краља, за напредак и благостање народа, за моћ и слазу Југославије, увек спремао да чува и брани целину, самосталност и слободу Отаџбине.

Нека живи Њ. В. Краљ Петар II, Нека жизи дом и род Карађорђевића, Нека живи Краљевина Југославија!" Г. Гангл џ углавном рекао: .Савез Сокола Краљевине Југославије је национална, патриотска, хумана и просветна организација, у којој нема места ниједној политичкој организацији и фракцији, већ само једној и јединој која исповеда да су Срби, Хрвати и Словенци један народ од три племена — која желе, теже и хоће да буду један варод, да имају једног краља и да буду у једној држави: То осећање Југословенског Соколства прожима и све патриоте Југословене, све Србе, све Хрвате и све Словенце, јер је Југословенско Соколство само део југословенског народа. То осећање дели и оељак и грађанин, и радник и интелектуалац. А то опште осећање најлепше је изразила београдска универзитетска омладина, која је у огромноме броју заједно са Југословенским Соколством прослављала Први Децембар. Бележи се, да је Југословенско Соколство са радошћу ушло у јубиларну 25-то годишњицу Народног Уједињења и стварања заједничке Југословенске Државе... Оно је одиграло часну улогу за тих 25 година, па жели сваким својим поступком да истакне: „да Југословенско Соколство има веру у будућност и напредак Југословенског Народа и Краљевине Југославије. Први заменик Старешине Савеза Сокола завршава свој говор бурно поздрављен. После н>ега појављују се други говорници, међу којима пада у очи нарочито говор г. Рашка Атанасова, бугарског генерала и старешине Бугарских Јунака, који је поред осталога истакао: „... Доћи ће дан, када ће потпуно нестати и последњега трага неповерења, када ће потпуно овладати нов дух и нова ера међу братским балканским народима..." Савез Сокола Краљевине Југославије приступио је избору новога Савезног соколског старешинства, чиме је и завршена Скупштина Југословенскога Соколства.

Београдска врбица

Дечија цветна свечаност, Врбица, донела је ове године, 1 априла, необичну радост и расположење београдској деци. Ведар и топао дан. Сунце је просипало обилно своје благе зраке на свежа лица и шарене хаљинице деце, чисто плаво небо се осмехивало на њих. Шарена лелујава поворка веселе деце формирана је код „Славије" још пре 15 сати. Свака школа и свака

дечија уетанова имала је своје одређено место. Око 40 београдских школа, са неких 15.000 малих ђака, узело је учешћа у поворци. У поретку по осам дечака и девојчица, одливала ее река раздрагане деце, чисто обучене, по реонима парохија београдских цркава: напред деца из парохије Саборне цркве, за њима из парохије цркве Алекеандра Невског, затим из парохије цркве Св. Саве, па Вознесенске цркве, цркве