Opštinske novine

422

Београдске општинске новине

летећих дугова и обавеза који је износио преко 114 мил. дин. И тако од 1938/39 Општина београдска нема летећих дугова. Такође је Општина у току 1935/36 до 1938/39 год. исплатила из својих редовних сретстава износ од Дин. 37,7 мил. дин. за експроприсана приватна имања. Све је ово извршено без икаквих нових задужења, већ је шта више, општинско задужење смањено у овом периоду за око три стотине милиона динара, што вам је, у осталом изложено у мојим ранијим експозеима уз предлоге буџета. Чиста имовина Општине београдске тј. њена главница, која се добива када се од укупне активе одбије укупна пасива, износу по билансу за

1937/38 годину 2 милијарде и 788 милиона динара. Готовина у општинским касама и по текућим рачунима Општине код банака износила је крајем 1937/38 буџетске године преко 53,4 мил. дин. Срества Депозитне благајне у износу од 23 мил. дин. чувају се посебно делом у Депозитној каси, делом у Општинској штедионици. Као што видите, господо већници, постигнути резултати су више него задовољавајуКи. Успеси су очевидни. И, што је нарочито важно, таква се тенденција продужава и после 1937/38 године, те можемо бити сигурни да је финансијама Општине града Београда заиста ударен здрав темељ.

Насипање дунавске обале

Асанација савске и дунавске обале, — насипање и исушивање мочвари, — као и изградња кејева на овим обалама прека је потреба Београда. То је потребно у првом реду из хигијенских разлога, — ради успешног сузбијања маларије, која се нарочито ове године појавила у већој мери у Београду, као и других заразних болести. А затим је потребно из урбанистичких разлога, ради правилног савременог естетског подизања вароши. Београд је уско срастао за Саву и Дунав, за њихово ушће. Да није ових река и ушшћа може се сигурно рећи да не би било ни Београда, барем оваквог какав је данас. Зато су сви наши урбанисти и многе општинске управе још од половине XIX века па до данас тражили да се Београд у првом реду развије на обалама Саве и Дунава. То је био идеал, који се није могао остварити из више разлога, а највише због тога што није било новаца да се асанирају и регулишу обале Саве и Дунава. Спајање Земуна са Београдом учинило је да је ово питање постало још акутније. Јер док се год не асанирају подводни терени између Београда и Земуна и не оспособе за грађевинске радове, у првом реду за подизање зграда, неће се моћи створити технички једна варош од Београда и Земуна. Садашња општинска управа, са г. Владом Илићем на челу, приступила је тим великим радовима у етапама, и управила развој Београда у том правцу. Самим изграђивањем Сајмишта на левој обали Саре показала је садашња општинска управа да жели озбиљно приступити решењу овог тешког проблема. Јер не би било згодно оставити Сајмиште, овако модерно изграђено, усамљено на левој обали Саве. Уговор са Данском групом о насипању једног дела подводног терена на левој обали Саве значио је другу етапу у том правцу. Сама држава је припомогла остварење овог великог плана, прво подизањем земунског

моста Краља Александра I, а затим подизањем кеја на једном делу десне савске обале. На седници Градског већа од 9 јуна т.г. дао је претседник Београдске општине г. Влада Илић једну значајну изјаву о припремама које су већ извршене за асанацију и регулисање једног дела дунавске обале од куле Небојше до Панчевачког моста. То би била нова етапа, и то досад највећа, у остварењу грандиозног плана наших првих урбаниста у ослобођеној Србији. Г. Влада Илић је рекао да би Општина града Београда могла да изврши асанацију дунавске убале насипањем од куле Небојше па до Панчевачког моста. Изложио је у ком се стадију налази то питање. Припреме су већ извршене. Насипањем дунавске обале био би решен један велики проблем за Београд и тај део града, који је сад расадник комараца, мува и непријатног задаха, могао би да постане једно од најлепших: градских шеталишта. Ову изјаву претседника г. Илића Веће је поздравило аплаузом. На седници Градског већа од 14 јула Претседник г. Илић се поново осврнуо на овај проблем и изложио потребу да се дунавска обала наспе, као што се чини са савском обалом, јер је ова обала легло маларије. Ставио је предлог да се дунавска обала наспе од Доњег Града до Панчевачког моста, чиме би Општина добила велику површину земљишта. Када се израде улице и један булевар поред Дунава, широк педесет метара, остаје насутог земљишта толико да ће Општина зарадити 50 милиона динара ако то земљиште прода по 300 динара квадратни метар. Г. Илић каже да је он већ одавно то питање проучио са стручњацима и сада би могло да се приступи преговорима за извођење тих послова. Позвао је већнике да претходно са њим разгледају радове око насипа савске обале. Градски већници су примили овај последњи предлог са акламацијом.