Opštinske novine

Контрола јавне исхране

343

Ето, овим нОвинарским билтеном завршена је била прва етапа једне кријумчарске афере са шверцованим сахарином у Београду, која је доцније послужила као даља полазна тачка за хватање осталих шверцера сахарина, у целој држави. У неколико речи ћу изложити начин на који смо успели да их похватамо. То је било на дан славе Манастира Раковице 1935 године, кад сам у својству члана специјалне општинске комисије са још три контролна органа пошао из Београда аутомобилом за Раковицу око 5 часова изјутра. Дан је био изванредан, пут исто тако, тако да сам шо-

феру аутомобила наредио да вози сасвим полако према манастирском пољу, где су се већ почели скупљати продавци разних гурманлука, шећерлема и лецедерских колача, боза, содаџија и други. Нешто око 7 часова изјутра почеле су стизати прве колоне бозаџија, гурајући колица чак из Београда; готово сви без изузетка са ладном-леденом лимунадом и бозом, справљаном разуме се са сахарином. Нико од њих није ни слутио да се већ на лицу места налазе органи санитета који ће их контролисати. Они су безбрижно и „уз песму" гурали своја колица испред себе и надали се

доброме пазару", пошто су по свему били изгледи да ће тога дана бити велика врућина. Када се већ окупило око педесетак њих затражио сам од полициских органа асистенцију како би могао извести поверени ми задатак. У међувремену смо већ били инсталисали малу покретну „Хемиску лабораторију" у самоме аутомобилу за испитивање боза и лимунада на сахарин. Бозаџије су на широкој манастирској пољани заузели своја места, спремни да својим леденим пићем расхладе стотине и стотине Београђана, који су већ почели пристизати. Ми смо се нашом ,,ауто лабораторијом" били заузели добро место у хладу пред саме манастирске зидине. Полако и опрезно се најзад приступило послу. Прво су само два органа са жандармима који су били распоређени на путу почели са прегледом и узимањем узорака за анализу, док је један хемичар заједно са мном вршио последње припреме за хемиско испитивање на сахарин. У томе су почели стизати први узорци лимунаде, крахера и бозе на преглед. Резултати су, разуме се, били такви какве смо и очекивали, наиме, скоро у 60% прегледаних безалкохолних напитака констатован је сахарин. Дуге колоне бозаџија са колицима чекали су на ред да им се роба прегледа. Од свих бозаџија нарочито се један чудно понашао, ја сам то одмах приметио и преко реда узео од његове лимунаде за анализу. Наравно да је и код његове робе констатован сахарин, а нарочито у двема флашама од једног литра се налазио концетрисан раствор сахарина од кога је справљао и крахер. Видевши да је ухваћен, просуо је неприметно сво робу на земљу и готово задовољко рекао: „Е сада нека ме казне ако хоће". Приметивши овај његов гест, наредио сам жандармима да га чувају док не завршимо са осталиим прегледима. Тога дана смо прегледали безалкохолне напитке код неких две стотине бозаџија и других малопродаваца. По завршеном прегледу узео сам поменутог бозаџију на испит и унакрсним питањима га дотерао да ми призна где и код кога он и његови другови набављају толику количину сахарина. Давши му обећање да ћу се за њега заузети да буде мање кажњен ако ми поткаже извор продаје сахарина, пошао је врло радо са нама аутом за Београд. Дошавши у хемиску лабораторију прво сам тачно прибележио улицу и број, затим име и презиме продавца сахарина. Добивши ове податке, као и обећање поменутог бозаџије да ће ме одвести на место где се могу и лично уверити да је све тачно као што ми је рекао, позвао сам одмах телефоном Кривичну полицију У.г.Б. и изложио цео случај, тражећи да ми се ставе потребни органи на расположење, који ће учествовати у истрази. За непуних 15 минута све је било спремно и, пошто је претходно једна стотинарка обележена у Кривичној полицији, кренуло се на посао. Дошавши заједно

„Последњи Мохиианац" — улични продавци бозе ишчезавају из Београда