Opštinske novine

Контрола јавне исхране

мало и свога ефекта, јер су једно време овакве пријаве стизале скоро свакодневно, тако да смо имали пуне руке посла. Свакако смо у току рада врло често наишли на разне непредвиђене тешкоће и непријатности са којима смо морали рачунати. Исто тако смо имали, а и данас имамо, извесних тешкоћа са применом Закона о надзору над намирницама за живот од фебруара месеца 1930 год. као и са применом Правилника о ближим одредбама за извршење тога Закона од јуна месеца 1930 године. Тешкоће су поглавито у томе, што овим законом нису обухваћене све животне намирнице које се код нас троше. Такође се и у самоме закону сусрећу извесне недовољно јасне одредбе, због чега смо били принуђени да по некад тражимо извесна тумачења надзорних власти у погледу саме примене. Пожељно би било да се што пре донесе нови закон о животним намирницама, који би био израђен на бази данашњег искуства, као и на бази анализа и експеримената учињених од стране меродавних стручњака, како државних тако и општинских. Доношење овога закона диктују нам садање прилике као и културни напредак нашега народа. Исто тако, потребно је да се у закону исправе извесне омашке, као и да се допуни савременим принципима науке о хигијени животних намирница. Осим тога, неопходно је потребно да самосталне градске општине, које врше санитетско-полициску контролу на својој територији, добију по овоме новоме закону широка овлашћења у погледу доношеља локалних прописа према својим потребама и приликама. Ти локални прописи би се односили у првом реду на квалитет млека и млечних производа, као и на остале намирнице анималног порекла које су лако подложне квару, а које се троше у великим количинама, те као такве чине главни део исхране грађанства тога краја или града. С обзиром на чињеницу да је Београд центар нашег културног и јавног живота, потребно би било овоме послу што пре приступити и окончати га, јер доношењем таквог једног закона уверен сам не само што би се олакшао рад органима који врше контролу намирница, већ би И само грађанство имало знатне користи, нарочито у погледу стандаризација појединих намирница за живот, које би се само као такве — прописне, могле продавати. Мада се може рећи да је Београд одмах после рата знатно напредовао у погледу хигијене, ипак би било потребно још много штошта учинити што би задовољило модерне принципе хигијене и јавне исхране. Ако би данашње хигијенско-здравствене прилике у Београду расмотрио један непристран критичар, који разуме ствари, — он би морао лојално признати да је данашње ста-

345 ње хигијене добро, разуме се у упоређењу према ранијим годинама. Вредно је напоменути да од личне културе и савести продаваца и продуцената много зависи шта ће ко јести, јер контрола јавне исхране, разумљиво је, не може свуда да допре. Ради примера наводимо један случај торбарења са сиром од стране једне сељанке на периферији Београда, која ни данас још није пронађена, а од чијег је сира око 30 људских живота било доведено у питање услед троваља. Дневна је штампа у своје време овај случај регистровала и јавно осуђивала. С обзиром на изложено, било би потребно вршити интензивну пропаганду хигијене, што би, разуме се, било скопчано и са знатним материјалним издатцима, али би и само грађанство требало ову акцију свесрдно да потпомаже. Београд је пре светскога рата била варош од око 80.000 становника, имао је свој санитет и своју санитетску контролу, али је све то било недовољо. Модерије се почело са уређајем Београда тек после рата. Напори учињени у поглгду побољшања хигијенских прилика у Београду само за последњу децгнију претстављају једну културну тековину наше птестоницг. Овај кратак преглед о борби против злоупотреба потрошачког поверења и о чувашу народног здравља у Београду претставља само једну бледу слику свега онога што су поједини органи као ,,чувари јавног здравља" видели и доживели у борби за опште добро грађана — нашег дичног Београда. Јован Валдман

" к • V ж

Вмнко Грдан: Чубура (Са изложбе у уметничком павиљону „Цвијета Зузорић")