Opštinske novine

5

Сиромаштина нашег града Београда

347

док у француском и енглеском — тсН^еп! значи нешто јаче него — раиуге или роог —, Енглези разликују три ступња: роуге!;у, шап! и сНзЈгезз, У нашем језику била би ова градација: оскудан, сиромах, убог, бедан. Појам сиромашан је уопште врло релативан. Оно што се у једној средини или једном времецу сматра за сиромаштво и оскудицу, у другој средини и у другом времену сматра се чак и зџ обиље. Стандард живота на пример, чак и малих фармера у Данској, Америци и Енглеској, много је виши него што је стандард живота наших најимућнијих сељака. А наш сиромашан сељак стоји често у бољем положају од кинеског кулија или египатског фелаха. Врло је добра констатација коју је дао још прошлог века на привредном конгресу у Мајнцу (1869) Др. Бемерт (Вг, Вбћтег!) „Сиромаштво је економска болесткоја се налази у сваком ступњу економског развића у већој или мањој мери, у тежем или блажем облику. Њена карактеристична ознака је недостатак добара (сретстава) за задовољење потреба људског живота." Сиромаштво је дакле појам једног стања, сиротиња су људи који се налазе у том стању — сиромаштва. Др. Бемерт је још тада опазио ,,да слобода зараде и поседа свакако доприносе да се супротности заоштравају. Њихов је резултат велики број пролетаријата на једној страни, и расипање и луксуз на другој страни". Према тадашњем схватању исти аутор се труди да пронађе и узроке пауперизацији и налази их на једној страни у недовољној производњи и наводи читав низ непродуктивних чланова друштва (оно што ми данас називамо физиолошки и патолошки социјално слабији видети доцније ову поделу) као што су стари, деца, болесни и инвалиди, као и они који избегавају рад — просјаци, скитнице, ленштине и томе слично. Уз то долазе и економске кризе као повремени, локални узроци смањене производње. С друге стране као узрок сматра сувишну потрошњу. И према томе тражи лек и предохрану у повећању производње и смањењу и ограничењу потрошње, (расипања, луксуза и другог). Осим тога сматра за потребно да се заведе осигурање у несрећним случајевима и беспослици. Интересантно је да се и код нас раније сматрало да је узрок оскудици и задуживању, нарочито на селу, расипање и немилице трошење на славама, свадбама и даћама и луксуз у одевању сеоског света, нарочито жена. И да би се према томе штедњом могло да поправи то рђаво стање — оскудица и сиромаштво на селу! Наравно да нам такво схватање узрока, и начин помоћи изгледају данас сасвим неозбиљни и нетачни. Куриозма ради помињемо и једно скроз реакционарно мишљење једног хамбуршког патриција, неког Карла Годефроа

(Каг1 СосЈеЈгоу) из половине прошлог века који је тврдио: „Да сиромаштво није случајно или тренутно зло друштвено, већ једно од провиђења и његове мудрости, уређено, конструисано, елементарно стање сваке државе". Сиромаштво је дакле по њему, непроменљив природни закон. „Сваки покушај да га из света уклонимо, за државни организам је противничка акција, која на државну машину утиче слабећи је и разоравајући". На жалост, није ретко чути данас мишљење и чак убеђење: „Да је сиротиње увек било, и да ће је увек бити, да ништа не помаже, ма шта ми радили, и да је сиротиња незахвална, па чак и опасна по друштвени поредак." Поменути Годфроа „хуманиста" и патриције предлагао је као лек: ,,1) Ограничење слободних односа између послодаваца и радника, 2) ограничење слободног располагања радничке зараде, 3) ограничење уопште слободног кретања сиротиње присилним васпитањем од стране државе и 4) ограничење покушаја доњих класа за неморалне и зле радње." То нам личи на оно фамозно мишљење: да, кад је неко у беди, не треба га помагати, већ га још више гурнути да сасвим пропадне (цркне), јер, да је што вредео не би дотле дошао, и Бог би га помогао!... На против Минстерберг крајем прошлог века у својим списима 1 ) тврди: да пауперизам (масовно сиромаштво) ни по чему не лежи у људској природи и да се може потпуно претпоставити стање у коме не морају постојати разлике између богатства (изобиља) и оскудице. М. Фирст и сам, пошто је констатовао, да је сиромаштво једна чињеница, даје своју дефиницију: „Да је сиромаштво оно стање немаштине у коме појединац има мање, или мање привређује, него што је потребно за његов опстанак, дакле највећи степен оскудица за живот апсолутно најиужнијих средстава." Још се увек у прошлом веку истицало мишљење да постоји: једна сиромаштина која није крива за своју судбину и једна сиромаштина која је сама крива за своју судбину. У ову другу категорију дошли би: расипници, нерадници, док у прву групу долазе они који падају у немаштину због општег, тешког економског стања: криза, елементарних непогода, епидемија и другог, и због субјективних узрока: етаррсти, болести, несрећних случајева, итд. Најзад и Минстерберг даје једну дефиницију у својој књизи Помоћ сиротињи (АгтепрИе^е): „Да се као сиромах може сматрати сваки онај којима нема средстава да може према обичајима, навикама и своме друштвеном положају у коме живи, задовољити своје потребе." Ј ) Мип$1егћег{5, Б1е Оеи1бсће Агтеп^еве^г^еБип^ 1887 11е1р2ЈјЈ.