Opštinske novine
6
Сиромаштина нашег града Београда
355
старе (преко 60 година), инвалиде и удове, као и малолетну децу (испод 13 год.) и сирочад. Држава даје извесну помоћ (додатак) за децу испод 13 година и за већи број од два детета. Помоћ се издаје и за децу до 16 година кад су у школи или на редовном изучавању заната. Окрузи помажу децу чији родитељи нису у стању да их подижу. Даље се старају о напуштеној деци и сирочади за које се установљава јавно скрбништво — туторство. Деца могу бити остављена код матере или се смештају у штитничке породице или у домове. Родитељи који напусте своју децу губе на њих сва права. Инвалиди, удове и ратна сирочад примају од државе пензије. Ратна сирочад која се назива „народна зеница" (РирПев с1е 1а паНоп) издржава се из народног офиса и окружних офиса. Министарство пензија води над свима надзор. Приватне организације (Оеиугез рпуеез) врше у главном индивидуалну помоћ. Оне су много еластичније и ефикасније него државне. Један велики део домова за децу и установа за обуку и васпитање држе приватне установе, оне примају или само децу припадника појединих вера или су верски неутралне. Ради установљења међусобне везе и боље евиденције основан је у Паризу још 1890 године централни офис хуманих удружења. Сличне офисе имају и окрузи. Организација хигијенске службе је слична организацији јавне помоћи с том разликом што мања места од 20.000 становника нису дужна да установе хигијенски биро. Међутим сваки срез треба да има свој санитетски савет, а сваки округ свој окружни хигијенски савет. У Паризу се налази врховни хигијенски савет а у окрузима и местима савети за окружну и месну заштиту деце. Окружна јавна хигијенска служба разликује се од хигијенског социјалног офиса. Први се бави санитетеким мерама и контролом воде, намирница, дезинфекцијом, вакцинацијом, и др., а други поглавито превентивним мерама и заштитом здравља матера и деце, борбом против алкохолизма, туберкулозе и венеричних болести. У много случајева су приватног карактера са државном субвенцијом. Помогнута Рокфелеровим фондовима у много места остварена је кооперација обе службе као и сарадња са приватном иницијативом што је дало најбоље резултате. На тај начин је основано 112 домова материнства, 309 саветовалишта за матере, 3.715 саветовалишта за одојчад и 227 капи млека, 131 чувалишта, 108 средишта за одгој. Закон Руселов (Коибзе1) прописује надзор над децом која се налазе у прехрани и претпоставља центре у којима се налазе скупљена деца у једном месту (селу) и која
стално обилази по једна сестра посетиља (У1зНеи8е). Медицинска школска инспекција води рачуна о здрављу ученика и хигијени у школама, као и о оснивању школских диспансера и санаторија, који броје преко 20.000 постеља, а тако исто води рачуна и о ђачким колонијама. Важна је помена угледна школа за пуерикултуру у Паризу на медицинском факултету. Социјално старање обухвата такође политику станова, која се стара нарочито да унапреди подизање радничких станова и законске одредбе о урбанизму, као и о варошима са вртовима (С11ез-јаг<јтз). Радничко законодавство се бави инспекцијом рада, превентивним мерама противу несрећних случајева, потпором у случају болести, о радничким становима, плаћеном одмору, радничким пензијама и породичним потпорама (аНосиИопз :ЕатШа1ез), коју добијају породице са већим бројем деце. Исто тако у оквиру социјал:~ог старања долази и старање о физичком васпитању и спортовима. Централни офис доброчинства (оШсе сеп1га1 с!е 1а Б1еп1а1запсе) скупио је 10.000 организација само у париском подручју. Други офиси скупљају друштва у својим окрузима. Сви сачињавају једну федерацију. Закон Лушеров (1лшсћеиг) о становима обезбеђује потребне кредите за јефтине станове, санаторије, болнице и школе, понеке у врло великој мери, и уопште унапређење социјалне службе у Француској. Седми нарпдни конгрес јавне и приватне помоћи (№псу 1927) прокламовао је следећа начела: потребу унификације, координације и кооперације свих јавних и приватних социјалних установа под јединственом управом, која ће водити заједничку борбу против свих социјалних зала и болести, служити се опробаним методама, са стручно спремним особљем, у првом реду нудиљама-посетиљама и социјалним помоћницима. ПРИМЕР ГЕНЕРАЛИСАНЕ ПОМОЋИ НЕМАЧКА Немачка је раније имала у традицији тежњу за локалном и покрајинском аутономијом. Последњим својим корпоративним уређењем све је „поравнато" (С1е1сћетзсћаћип§). Још у Вајмарском уставу је стајало: § 119 брак, основа породичног живота, основа обнове и пораста нације ставља се под социјалну заштиту устава. Он почива на равноправности оба пола. Државе и општине су дужне да заштићују породице, да бде над здрављем њених чланова и да је штите у погледу социјалном. § 120 — За родитеље је највиша дужност и природно право да подижу децу тако, да се развију њихове најбоље телесне, духовне