Opštinske novine

360

Београдске општинске новине

више не заслужује своју традиционалну репутацију похлепног паразита, који се задовољава тиме што троши производе сеоске, не дајући ништа у замену. Постоји нова подела рада између града и села, у коју ни једно ни друго не може да дирне, а да не нанесе штете безбедности и благостању. ХИГИЈЕНА Развој модерне хигијене други је значајни фактор који условљава постанак модерног града. Живот широких маса становништва, удаљених, а ипак тесно зависних од извора снабдевања водом, намирницама, горивом и сировинама, стоји под утицајем високог развоја технике и савршене административне организације. Много ће се боље моћи оценити значај борбе која је предузета противу болести међу густим становништвом великих градова ако се зна, да је пре увођења модерних прописа хигијене број смртних случајева по великим западним градовима редовно био већи од броја рађања. Ако се сетимо, поред тога, да је становништво западних земаља било често десетковано епидемијама, које се и сад дешавају у заосталим земљама, можемо створити слику о значају који има модерна хигијена за градски живот. Обилно достављање свеже воде, усавршавање система канализације и искоришћавање отпадака, гарантовање здраве исхране, спречавање и контрола заразних болести главни су фактори, који, скоро више од једног столећа, омогућују већини западних градова да сачувају своје становништво снижавањем процената морталитета. То је остварено упркос штетног утицаја јаког уеељавања на здравље градског становништва. ЧИНИОЦИ КОЈИ ДЕЛУЈУ ПОВОЉНО НА СТВАРАЊЕ ГРАДОВА И ГЛАВНЕТЕЖЊЕ ГРАДА Пошто смо тако прегледали главне чиниоце који условљавају урбанизацију, можемо сада испитати оне који делују на њен садашњи развој и, обраћајући нарочиту пажњу садашњим градским тенденцијама, сагледати будућност градске Америке. Основни чидиоци који доприносе постајању града, који му дају његов карактер, доприносе да се одреди његов развој и да се појаве проблеми који му се постављају директно, а индиректно нашој земљи, ти чиниоци имају два битна изгледа: 1) национални или међуградски; 2) унутарњи или чисто градски. Градови постају као производи и огњишта друштвеног и економског живота једног народа, који је достигао известан степен развоја. Подела рада, која је његова резултанта, п^оетпоставља и фаворизује урабнизацију. Кад једна цивилизација доспе до таквог степена зрелости, да престаје да буде локална и да буде довољна сама себи и кад се она присаједини националној и свет-

ској трговини, техници, демографском кретању, социјалним и интелектуалним разменама, а исто тако културним и политичким, онда се рађају градови, јер они врше извесне виталне функције. Са своје стране, пак, постојање и развој градова ослобођава оне силе које постављају проблеме како за сам град тако и за целу земљу. РАЗВОЈ И БРЗИНА УРБАНИЗАЦИЈЕ Оно што карактерише урбанизацију, у Сједињеним Државама, то је брзина њеног развоја. Поред тога, урбанизација Сједињених Држава наставила се брзо чак и после пошто су главни индустријски крајеви на западу остварили скоро солидну равнотежу између града и оела. То се може приписати нашим огромним резервама у неискоришћеним природним богатствима, што је припомагало порасту урођеничког становништва и привлачило исељенике европских земаља које су економски заостале. За само једну генерацију, од 1900 до 1930, градско становништво Сједињених Држава попело се од 39 на 69 милиона становника, што значи једно повећање од прилике 130 о/о. У току последњих 10 година које су служиле као основа попису (1920 до 1930) градско становништво смањило се за 26%, а за периоду 1930/35 настало је ново смањење које се цени на 3°/о. Ако то значи знатно успорење ритма градског развоја, стоји ипак чињеница да је проценат повећања укупног броја становништва премашен и да стоји у супротности са релативном стабилношћу сеоске Америке. Велики градови у целој земљи развили су се брже него мали, што показује једно учвршћење градског изгледа земље. Већина великих градова чије се становништво смањило у току последњих десетина година налазе се у Новој Енглеској. Градови који се налазе на Атланској обали, који су се уопште најбрже развили у току једне старије периоде народног развоја, увећали су се са 25% од 1920—1930; градови из околине Великих Језера са 36%, они на југу са 53°/о, а они на западној обали са 65°/о. Колонизација западних крајева и распрострањење пољопривреде, привлачност коју има клима Флориде, Калифорније и југозапада како за пољоприђредника специјалисту, тако и за катеогрије људи, чији је број све већи, који имају средстава за живот и могу да се повуку где им се допада, феноменални развој индустрије петролеја, развој велике индустрије у крајевима Великих Језера који симболизује цветање околине Детроита, у вези са аутомобилском индустријом и Гарица, у вези са индустријом челика, све то објашњава скорашње измене градског развоја који се дешава у новим крајевима и на територијама које су економски интересантније и имају специјална преимућства.