Opštinske novine

Национална улога градова

359

града поетала је такође и сама битни чинилац преображаја човечијег живота. Водена пара је не само омогућила знатно повећање средстава за човечији опстанак, па према томе и повећања броја људи, него је, индиректно, ослобођавајући све већи број становништва од обраде земље, постала главни фактор градске емиграције и играла важну улогу у унутрашњој структури града и економској организацији, чије је оно постало језгро. Пре ере водене паре снабдевање градова намирницама било је тешко, а исто тако добављање сировина и разношење готових продуката на једној одређеној територији. Према томе већина производње била је локална. Сем потребе војничке природе, да сконцентрише највећи број становника и грађевина на територији опасаној зидом, што је могуће више ограниченој, град пре доба водене паре није имао потребе за јаком концентрацијом у облику централног дела послова, чиме се одликују модерни градови. Водена пара била је фактор концентрације услед њене директне употребе као енеригје. Пошто је пара много јевтинија када се производи у великој количини и пошто се она мора употребљавати близу места производње, услед чега енергија коју она производи не може бити транспортована, сем на ограничена одстојања помоћу цеви, она је развила концентрацију послова производње и концентрацију великих инсталација производње. Али, како се она није могла економично искористити за локалне транспорте, њена употреба, као енергије при фабрикацији, допринела је концентрацији управних органа и продаје на велико, а нраочито становништва у близини радионице. Поред тога, велике уштеде, које је водена пара омогућавала да се остваре у области транспорта на великим одстојањима, убрзале су концентрацију индустрије и становништва у великим градским центрима, који услед њихове повољне ситуације у погледу производње и пијаце настављају да и даље привлаче све више индустрију, трговину и становништво. Велики град, јако изграђен и са брзим развитком, са јединим центром коме теже саобраћајне и транспортне линије, дугује битне карактеристике своје структуре центрипеталном утицају водене паре. ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И АУТОМОБИЛ У току последњих година, док је водена пара давала облик урбанизацији, појавила се једна нова врста енергије. Док је водена пара деловала концентришући, електрицитет и мотор са унутрашњим сагоревањем, који су се могли употребљавати већ пошто је тип америчких градова био изграђен, тежили су да имају обрнуто дејство. Такво дејство електрицитета има се приписати чињеници, да се он може економично транспортовати на даљине од преко 300 миља и да се као енергија може употребити са готово истом добити како

у великим тако и у малим предузећима. Он има такође истакнута преимућства над воденом паром у брзом локалном саобраћају. Он врши центрифугални утицај ча градове супротно центрипеталној акцији водене паре. Ипак до сада, благодарећи примени његовој за покретање брзих лифтова и код подземних и надземних железница, електрицитет је нарочито убрзао концентрацију, као што је случај код облакодера и у централним деловима, пословним, јако развијеним и пренатрпаним. Поред његове употребе као енергије, електрицитет има и особину коју треба сматрати као један саставни елеменат градског живота, градске структуре и целокупног нашег друштвеног стања, а то је његова употреба у обавештајној служби. Та употреба у облику телеграфа, телефона и радиа распрострла се и добила је своју праву вредност тек недавно. Изгледа да ће електрицитет имати у току XX столећа, на изглед наших градова и наше цивилизације исто тако велики утицај као што га је водена пара имала у току XIX века. Ако се утицају електрицитета дода гипкост, брзина и могућност личног транспортовања која се има да заблагодари мотору са унутрашњим сагоревањем, употребљеном код аутомобила и авиона, може се рећи, да су ове техничке новости у стању да дубоко промене структуру градске заједнице и националног живота. ТЕХНОЛОШКА РЕВОЛУЦИЈА Једна од маркантнијих последица транспорта, трговине и модерног саобраћаја јесте чињеница да је свет, и поред удаљености, и поред националних граница и разлика од једног сектора до другог, стекао једну једнообразност, бар у погледу технолошком и да се међусобна зависност повећава. Из тога проистиче да се напретци, остварени у једном делу света, распростиру брзо на остале делове. С погледом на градове то значи да њихова величина, њихов проценат развоја, њихова структура и њихова делатност зависе мање од локалних прилика, него од општег нивоа, који је постигнут у науци и цивилизацији у једном даном моменту. Механизација је остварила у нашим данима такве напретке, да је један добар део онога што се може оквалификовати као чиста пољопривредна производња и пољопривредни рад ствар градских заједница. Уопште, може се рећи, да сељак не производи сам пољопривредне справе које употребљава, већ их купује у градским фабрикама и посредством комисионара по градовима. Наше жито претвара се у брашно и у друге производе, одређене за исхрану човека и људи, у огромним градским фабрикама и враћа се великим делом фармеру у облику завршних производа. Исти је случај са месом. Јасно је, дакле, да град