Opštinske novine

376

Београдске општинске новине

флаграције он је дочекао порушен, запуштен и расељен. Свега 30.000 душа било је још у њему. Са својим мостом срушеним у Саву, својим мрачним улицама, пустим! кућама, разривеном калдрмом, остацима борбе, материјала, нереда, правио је утисак достојан сажаљења. Али, као чудом, он се поново и нагло дизао из рушевина и запуштености. Већ две године доцније он је по броју становника дошао на „статус кво анте белум." Отада, па до данас, тај се број више но утростручио. Његова витална снага била је обновљена, освежена, потенцирана. Он се брзо ширио и постајао је европски град, напредан, модеран. Приливом становништва, природним спајањем са Земуном (старим Таурунумом) он је данас са својих 40О .ОО0 душа, на обема обалама Саве, и широким, мирним или валовитим Дунавом што протиче поред њега. Несумњиво, аспекти Београда су друкчији но пре четврт века. Ко га није видео двадесет година, био би изненађен, готово га не би познао. Пре свега по његовом данашњем обиму, димензијама. Према предратној дрестоници Србије, престоница Југославије добила је једну импозантну ширину. Можда се у том правцу отишло даље него што је требало. Разлози су економски и психолошки. Наглим приливом становништва, економски слабијег, и радништва, које је било упућено на заузимање периферије Београда, његов се рејон стално ширио. Предграђа су брзо постајала саставни део града. Поред тога, Београђани су сачували једну индивидуалистичку црту свога карактера, љубав према личној слободи, независности, и наклоност према уређењу свога дома по своме укусу. Стога су и имућнији грађани претпостављали излазак из центра града и подизање домова, у виду вила са лепим баштама, по ближој околини. Из тога разлога изгледа да грађани Београда прихватају тешко етажну својину. Уз то, модерни живот, са својим неочекиваним техничким полетом и напретком, захтевао је нове, велике комплексе земљишта за изградњу железничких и радио-станица, аеродрома, стадиона; економски, трговачки индустријски разлози диктовали су подизање сајмишта, фабрика, добрих саобраћајних веза; социјални, хумани и здравствени изградњу болница, санаториума, излетишта и летовалишта, за децу, омладину, одрасле. Око тих објеката, повезаних саобраћајним сретствима, по могућству што јевтинијим, стварале су се нове агломерације становништва и у некада удаљеној и ненасељеној околини града. Разуме се да је разлика између старог и новог Београда и у темпу модерног живота.

Као свуда, тај темпо је знатно убрзан, и нашим старим Београђанима изгледао би неразумљив. Време је постало скупље. Дистанције су се смањиле. Тамо где се некада ишло у излете и на обданицу налазе се станови чиновништва и радништва, које свакога дана прелази по два, три и четири пута тај простор идући на свој редовни посао. Повезан добрим путевима и еаобраћајним сретствима са Топчидером, Кошутњаком, Авалом, а мостовима и железничким пругама са Земуном и Панчевом:, нови Београд је не само центар политичког, привредног, економског и културног живота, већ је и место од интереса за странце и туристе. Долазећи у Београд, грађани и војници свију великих народа Европе — Немаца, Француза, Италијана, Руса — наилазе, поред лепоте природног положаја, поред многих остатака прошлости, и на гробља својих ратника који се одмарају у његовој земљи, извршивши дужност према Отаџбини, и која Београд чува са поштовањем и пијететом, као храбар према храбрима. Ту дужност према Отаџбини, према целом нашем народу, Београд је увек неговао и увек вршио. У својим широким природним видицима, он је увек тежио да прошири и своје унутрашње хоризонте. Подизан на опороме искуству прошлости и великим жртвама, он је научио да буде достојанствен без охолости, слободан и толерантан, приступачан и гостољубив, знајући да се не треба заваравати илузијама, али да је народни живот без идеала ход ка сигурној и недостојној смрти. Он је, господо, искрено радостан што се први конгрес Савеза југословенских градова одржава у њему. Градови су увек били и остали нервни чворови свакога народа. Укупно, они претстављају његову душу и његову свест. Прошлост је хтела да се наши градови развијају одвојено и без узајамне сарадње. Садашњост, која их је повезала у велику Отаџбину и заједницу, скупо плаћену, респектовану у иностранству, налаже да се њихови претставници заједнички заложе за њихов будући напредак и благостање. Темпо модернога живота упућује и на темпо у том правцу. Многобројна питања, финансијска, економска, социјална и културна биће предмет ваше просвећене пажње и стручне расправе на посебним конференцијама. Београд, који се данас развија на простору између евоје старе тврђаве, на којој је статуа „Гласника Победе", и величанственог споменика Незнаном Јунаку на Авали у његовом залеђу, — посматраће ваш заједнички рад са пуно љубави и поверења. С. Пандуровић.