Opštinske novine

Опленац над Тополом

ПРЕДГОВОР: Београдска туристичка околина обухвата: — Топчидер, значајан парк с лепим уређајима Гардиског дома на десној обали Топчидерске реке и Двором кнеза Милоша Великог у коме је он умро 14 септембра 1860 год., где се сада налази „Шумарско-ловачки музеј", — Кошутњак, густо и добро однеговано шумско излетиште на левој обали Топчидерске реке с просеченим асфалтираним изврсним путевима, где је поред железничке пруге подигнута „Ковница нозца", а на падини према Бановом Брду особито уређено гробље Немаца погинулих у Светском рату, док је у средини обележје где је убијен кнез Михаило Обреновић 29 маја 1868 год. — Дедиње, пупчасти врх изнад Топчидера посут раскошним и љупким вилама, где се истиче прекрасни Краљев Дворац, који је у српско-византискоме стилу саградио Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, хао и у близини вила Дома Карађорђевића „Бели Дворац" у модернизованом бароку. — Торлак, бојиште из Светског рата са Спомен капелом, коју је подигла Перса уд. Ристе Миленковића, — Кумодраж, китњасто село на северној падини Торлака у коме се родио Војвода Степа Степановић, чувени командант II Армије Српске војске из ратова Србије 1912—1918 год. — Авала, купасти пошумљени врх (507 м. надморске висине) са кога је изврстан видик, на коме се раније налазила стара тврдиња, коју је направио Мухамед II у 1458 год.; познат као град Порче од Авале и по руднику живе на западној падини. На Авали је подигнут гроб и сјајан споменик Незнаном јунаку (о чему ће бити посебан и одвојен чланак) удаљен од Београда 16.200 м. — Бели Поток, груписано село између Торлака и Авале у коме се родио чувени јунак Васа Чарапић, војвода из Првог устанка. — Космај, шумовит врх, на коме и око кога је било поприште јуначних бораба Српске и Аустромађарске војске у Светском рату, на коме је према Младеновцу, подигнут и леп споменик, — Борак, лепо село на путу Београд—ЛазарејВац, где се родио Симо Марковић кнез, војвода из Првог устанка. Био од 1807 год. Председник Правитељствујушчег совлјета и при уставној промени 1811 год. попечитељ (министар) финансија, док 1813 год. заповедник зојске према Босни до напуштања Србије са Вождом Карађорђем. — Варовница, скоро паралелна коса према же\езничкој прузи Београд—Ниш изнад Младеновца, где

су се истакли у борбама у Светском рату „Београдски трећепозивци", — Рогача, збијено село на северној падини Космаја у коме се родио славни јунак Јанко Катић војвода из Првог устанка. — Винча, ушорено село на десној страни Дунава а на левој страни при ушћу Болечке реке, где је манастир Ваведење, који је подигнут под деспотом Стеваном Лазаревићем и био на гласу у XV веку. Ту се налазе и чувене ископине из римског доба. — Глибовац, село близу Смедеревеке Паланке, где се родио чувени јунак Станоје Главаш, који је био кандидат за народног вођу. — Смедерево, лепа варош окићена дивним виноградима на Дунаву при ушћу реке Језаве, где је град који је сазидао деспот Ђурађ Бранковић и жена му Јерина, — Опленац над Тополом, а и с њим Орашац и Аранђеловац и уз њих Вишевац, Вољавча и Крћевац „са којих се чудан мирис кроз поља проспе и бледа светлост странама оспе и звук се чује — али тихо: „Чувајте Јутославију!"... — дивна су места, чак и света, историска места, која треба упознати. УВОД: Топоља, изнад које се налази Опленац, варошица је, среско место среза Опленачког Дунавске бановине. Она се некада звала село Каменица, због речице Каменице која утиче у реку Јасеницу. Она је добила име по једноме дрвету „Топола" која је била на самоме друму за Београд, где су се заустављали путници и кириџије за одмор и састанке. Топола је добила значај, од кад се у н>ој настанио Вожд Карађорђе, који се родио недалеко од ње у еелу Више&цу, а у близини овога је и село Маслошево, у коме се родила мати Вожда Карађорђа Марица. Топола с Опленцом значајно је место. Она је била центар државнога живота у доба Вожда Карађорђа, престоница и тврђава. Она је била скуп многих знаменитости: — Вождов Конак са 7 соба, трпезарија, сарачана и гостински конак; — Вождова Црква на источној страни града Тополе, зидана на свод, са 1 кубетом и 1 звонаром у југоисточној кули од тврђаве; Црква је покривена ћерамидом а кубе клисом, у њој се налази гробница уз иноностас. Кнез Милош Велики, после убиства Вожда Карађорђа у Радовањском Лугу 12/12. (25/26) јула 1817. год, допустио је те је Кнегиња Љубица пренела посмртне остатке свога кума Вожда Карађорђа (који ју је венчао 1807. год.)