Opštinske novine

9

Опленац над Тополом

379

сандар Карађорђевић на самрти (24. IV. 1885) дао му је завет: „Да, ако постане Краљ Србије, прво подигне спомен цркву, задужбину, и да је посвети Св. Ђорђу", и кзн је тај завет испунио, што је на вису малог Опленца почео да зида цркву, задужбину. Опленац над Тополом је свето место (Лурд — Француска, Мека и Медина, Јерусалим — Азија). Он је жариште патриотизма, љубави према Народу и Отаџбини и, потстрек на велика и славна дела. На Опленцу на југоисточној падини налази се летњи Двор Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Недалеко од њега а према Венчацу налази се „Престолонаследника Петра (краља Петра II) кућица". На Опленцу на источној падини налазе се лепо уређени Краљеви виногради, које је почео да подиже још Краљ Петар I Велики Ослободилац, када је започао и цркву да зида. II — Како је подишут Опленац и, шта на њему има: Опленац над Тбполом подигнут је на каменој основи, стена издубљена. Њен архитекта био је Коста Јовановпћ инжињер из Београда.* Опленац је грађен доста брзо. Зидање је почето 1(14) септембра 1910. год. и већ до краја те године озидано је до доњег сокленоп реда, па је 1911. год. иродужено и пред крај го^ дине црква је била под кубетом, кад су Књаза Александра Карађорђевића и Књегиње Персиде посмртни остатци пренети из Беча у крипту. Црква је довршена 1912. год пред почетак Првог Балканског Рата: озидана, обложена мермром са Венчаца (тада први пут прорадио), покривена бакром, постављена звона, стубови монолити из Караре уређени унутра. Опленац није био са свим довршен. Али, Краљ Петар I Велики Ослободилац желео је и црква је била освећена 23. септембра (б. октобра) 1912. год. Краљ Петар / Велики Ослободилац, после освећења и говора митрополита Димитрија, и пријема кључева од цркве од преседника одбора (Добре Ружића) 2 ), одгозорио је овим Говором: „Примајући из Ваших руку кључеве Моје Цркве, дужност ми је изјавити Своје топло признање свима, који су се трудили да се она сагради. Поред те захвалности, врло ми је мило изразити и Своје велико задозољства, што ми је задужбина испала овако лепа. Ја сам на њу много полагао и, маде су ми се испуниле,

*) Види: „Црква Сз. Ђорђа на Опленцу", задудужбина и маузолеј Карађорђевића, Београд 1935. 2 ) Одбор је био: Јован Томић, директчЈр Народне Библиотеке, Милоје Васић, професор, и Илија Ђукановић, државни саветник.

Хвала још једном нека је свима :од оданог скромног радника, па до архитекте и одборника." Тада је раздата заслужнима и медаља споменица освећења — од белог метала, округла, на једној страни слика задужбине у рељефу, а на једној натпис. Краљ Петар I Велики, Ослободилац, за време закуске у подне истог дана (десно од њега Престолонаследник Александар, лево од њега Љуба Јовановић министар просвете и цркв. послова, док преко пута митрополит Димитрије, а десно од њега Добра Ружић и т. д.) одржао је овај говор: „Браћо, Завет, са којом сам се пре десетину година вратио у своју Отаџбину, ево ми се данас испунио, Окружен пријатељима и вредним помагачима у овоме послу, усред мога верног народа, Ја се могу данас, Божјом милошћу, поклонити сенима мојих драгих покојника, који ће сад почивати под сводовима авог Господњег храма, сви заједно ,око родитеља Карађорђа. На заранку свога живота ову Своју задужбину Ја поверавам своме породу и своме народу. Моји Срби и моји потомци присно и неразлучно скопчани, нека се у н»ој крепе вером у Бога, и нека у тој вери налазе снаге за нове напоре за добро Србије и Српства. То је аманет, који Краљ оставља васколикој српској деци. Освећење ове цркве пало је у тешка времена. Али ће од овога дана бити још један храм више у нашој земљи, из кога ће се уздизати молитва за праведну српску ствар. Дижем чашу молећи се Свевишњем за покој душе мојих повојника и, за срећу сваком брату Србину". Опленац за време Балканских Ратова 1912./13. и 1913. год., као и за време Светског Рата 1914. и 1915. год .био је у фази одржавања грађевине. Краљ Петар I Велики Ослободилац отпутовао је у Врање у почетку као Врховни Командант, а доцније кад је предао власт, на лечење. Али, кад је Србија 1915. год. била заузета, тада је Аустроугарска много цркву оштетила; скинули су бакарни покривач са цркве, однели звона, оскрнавили крипте и тако даље. Краљевина Југославија када је створена 1. децембра 1918. год. после Светског Рата, тада је Краљ Петар I Велики Ослободилац одмах помишљао на обнову цркве на Опленцу, Али, није доживео да види своју задужбину довршену — умро је 16 августа 1921. год. у вили на Топчидерском Брду и, оставио у аманет сину Витешком Краљу Александру I Ујединитељу: да задужбину, цркву на Опленцу доврши. Витешки Краљ Александар I Ујединитељ по смрти Краља Петра I Великог Ослободиоца обновио је Опленац: наместио громобран, покрио цркву поново бакром са позлаћеним ребрима на кубетима, оправио прозоре, звона набавио из Француске и унутра цркву украсио