Opštinske novine

412

Беог радске општинске новине

отпор непријатеља и донели своме народу жељно очекивану слободу. Драги наши гости, поред ових светлих, за вашу земљу везују нас и наше тужне успомене. Ваша земља је делимично чувар и наше туге и нашег бола. Ваша земља на својим грудима пружила је вечно почивалиште и одмор многобројној нашој браћи, после албанског повлачења. Воде ваших мора покривају „Плаву гробницу" оних изнурених див-јунака који су у вашој земљи завршили сан о својој родној груди! Стога је ваша земља постала место ходочашћа наше славе и наше туге. Већина становника Београда везана је неком успоменом за вашу земљу. Многи су уживали њено гостопримство, а многима она чува земне остатке оних који су им били драги. Нећу да вам говорим о дивљењу које од наше младости имамо за мудрост, уметност, науку и витештво старе Јеладе. И када још знамо да у данашњим данима наша два народа имају један у друтом правог пријатеља, онда ће вам бити разумљиво зашто сте нам ви тако драги гости и зашто нас ваше бављење у нашој средини испуњава тако пријатељским осећањима. Ја вас, госпође и господо, молим да се у нашој средини не осећате као у туђини већ као у једној братској и пријатељској средини. Мени је жао што у овој прилици не видим међу нама нашег старог знанца и пријатеља министра-гувернера Атине г. Коциаса. За време свог кратког боравка у нашем граду он је освојио наше симпатије. Ја вас молим да му, поред наших пријатељских поздрава, изразите и нашу поруку, да ће у свакој прилици бити наш добро дошао гост. На крају, ја вас у име градског већа Београда, у име своје] и у име Београђана поздрављам још једном добродошлицом и кличем: „Живело грчко југословенско пријатељство!" После говора претседника општине г. Илића, који је бурно поздрављен, устао је г. Кофинас, да у име Грчко-југословенске лиге изрази задовољство, радост и захвалност за срдачан дочек који им је указан. „Од првог ступања на југословенско тле — рекао је г. Кофинас, — ми смо осетили да се налазимо међу пријатељима. За време свог десетогодишњег претседниковања у Грчко-југословенској лиги у Атини, ја сам могао лично изблиза да пратим рад свих досадашњих влада у двема земљама на зближењу и развијању узајамних веза. Данас могу да потврдим сигурне резултате ових својих десет година истрајног напора. За ово време и грчки и југословејнски народ могли су да увиде од коликог је значаја њихова тесна сарадња, и економска и духовна, за главне основе њиховог напретка и њихове независности. Ово узајамно разумевање између наша два народа има свог одјека код оних, чија је узвишена дужност да руководе нашом судбином.

Ова посета пружила нам је могућност да утврдимо велики напредак, дивовским корацима, који је учинила ваша земља у свима правцима, нарочито на социјалном, привредном и просветном пољу. На проласку кроз вашу земљу, кроз историски град Скопље, преко пространих крајева богате и плодне земље, као и бављењем у вашој престоници, констатовао сам да се свуда огледа ваша изузетна способност за прилагођавање најновијим успесима културе, што чини богатство ваше земље. Иста опажања се јављају и на пољу индустрије. При свем том ја верујем да ви још нисте дали своју последњу реч, с обзиром на стално обогаћивање привредно и просветно, које се остварује у вашој земљи. Све ове резултате дугујете и дуговаћете и убудуће неупоредивим особинама вашег племениитог народа, његовој мудрости, његовој љубави према раду, његовој баснословној уздржљивости, његовој љубави према миру, али исто тако и његовом жарком патриотизму, који је стално готов да брани, као неки Кербер, величанствено наслеђе које му је у аманет оставила једна од најхеројскијих историја. Ова урођена снага вашег племенитог народа, овај хероизам, који ништа није могло да савлада, чак ни у најочајнијим тренуцима ваше историје, водиће вас без икакве сумње стално напред, за најлепшу срећу вашег огњишта и ваше Отаџбине. Инспиратора овог великог замаха и напретка, патриотизма и љубави према слободи и правди ја видим у духу прослављенога лика племенитога Краља Александра Ујединитеља. Све ове особине југословенског народа уливају поверење и спокојство и дају му прво место међу осталима у напретку и најотпорнијем чувару мира на Балканском Полуострву. Дижем ову чашу у здравље Нз. В. Краља Петра II, ГБ. К. В. Кнеза-Намееника Павла, Н>. К. В. Кнегиње Олге и целог Краљевског Дома." — Говор г. Кофинаса био је често пута прекидан поздравима и одобравањима. После г. Кофинаса узео је реч г. КонстаНтин Меркуриу, претседник Солунске општине. Он је истакао срдачност нашег суседства која се манифестовала у спонтаном братском пријему и гостопримству, на које су гости наишли од првог ступања на нашу територију. Ова веза произилази из духовне сродности наша два народа и заједничких борби за народну слободу. За Београд, г. Меркуриу каже, да је најлепши град у Источној Европи. Одаје признање радовима Београдске општине на модернизовању престонице према најлепшим узорима. Г. Александар БојаџоГлу, професор економије на Солун. универзитету, изразио је жељу и потребу за тесном сарадњом која треба да се оствари између грчке и југословенске омладине и грчких и југословенских интелектуалаца .