Opštinske novine

Како се изграђивао Београд

I

Пошто је Београд био кроз целу своју историју првенствено тврђава, од еминентног војног значаја, о његовом урбанистичком развоју водила је бригу, све до најновијег доба, државна управа, обично сам владалац непосредно, или шегов намесник. То је био случај за време римске владавине, за време деспота Стевана Лазаревића, за време Сулејмана Величанственог, за време Евгена Савојског и кнеза Александра Виртембершког, за време Карађорђа, Кнеза Милоша, Кнеза Михаила и Кнеза Александра Карађорђевића да споменемо само моменте грађевинског напретка у ширим размерама. Грађевински развој Београда у то доба приказује се обично као саставни део његове политичке историје. Историју урбанистичког развоја могуће је одвојити потпуно од политичке историје тек од 1892 г., када су послови регулације и изграђивања Београда пренесени сасвим на Београдску општину. Ипак треба имати у виду да технички развој Београда од доба Кнеза Милоша до данас чини једну органску целину. Улице и зграде које су подизане за време Кнеза Милоша, Кнеза Михаила и Кнеза Александра Карађорђевића чине основ модерног Београда и већим делом улазе и у састав данашњег Београда. За време кратке владе Карађорђеве није се могла посвећивати пажња уређењу Београда јер су све снаге морале бити ангажоване за сређивање прилика у земљи и за одбрану од Турака. Али ипак морамо изнети детаљније стање Београда у доба Карађорђа, јер је таква ситуација града трајала све до 1830 г. и послужила је као темељ за изграђивање модерне вароши. Под „урбанистичким" развојем разумемо целокупно техничко уређење вароши, — регулацију и калдрмисање улица и тргова, канализацију, водовод, осветљење, градски саобраћај, подизање зграда и јавних споменика дакле све оно што технички сачињава једну варош и омогућава угоднији боравак у шој. БЕОГРАД У КАРАЂОРЂЕВО ДОБА Београд, када га је Карађорђе освојио, изгледао је доста бедно, као све турске вароши у то доба. Варош се налазила у шанцу, „шарампову", који је почињао од Петровара-

динске капије (отприлике где је сада царинарница на Сави), — кроз коју је водио пут за Земун преко понтонског моста, — па је ишао мало садашњом Карађорђевом улицом до великих степеница, (где се налазила Савакапија, Шабачка капија), затим преко ових степеница уза стрму падину, па Косанчићевим венцем до Варош-капије (на раскршћу садашње Поп-Лукине ул. и Топличиног венца), одавде Топличиним и Обилићевим венцем до Стамбол-капије (која се налазила на Коларчевом имању између Позоришта и Споменика Кнезу Михаилу); одатле се продужавао ка Дунаву простором између садашње Француске и Скадарске ул. до Видин-капије (на раскршћу Душанове и Добрачине ул., на месту где је 'сада зграда Прве мушке гимназије), одавде косо поред Дирекције трамваја и осветљења до Дунава, где се завршавао Темишварском капијом (која се звала и Туна-капија, Дунавска, Су-капи — водена капија), на раскршћу Книћанинове и Дунавске улице, кроз коју је водио пут за Вишњицу, поред дунавске обале. То је био бедем, насип од земље, висок око 6 м.; са његове спољне стране је био ров дубок око 4 м., а са унутрашње стране су у бедем били усађени дебели палисади (растови кочеви, горе зашиљени, око два метра висока, а 20 до 30 см. дебели). Шанац се није протезао правом, већ испреламаном линијом. Имао је бастионе, клинасте испаде, где су били смештени топови за одбрану шанца. Од Саве до Видин-капије налазило се пет таквих већих бастиона, на које се могло сместити до осам топова (највећи је био између Варош-капије и Стамбол-капије), а даље је било више мањих бастиона. Бастиони су имали и подземна сместишта за муницију. На сваких педесетак метара дуж шанца налазиле су се стражаре са пушкарницама. И у палисадама су се налазиле пушкарнице. Овај је шанац био остатак спољашњег утврђења које су подигли Аустријанци од 1723—1736 када су из основе реконструисали београдску тврђаву. По одласку, 1740, порушили су га, па су га опет 1789—1791 поправили. Са северне стране вароши налазило се градско поље, Калемегдан, које је делило варош од града (тврђаве). То је била пуста пољана, пуна прљавштине, на којој су господарили многобројни гладни пси. На тој по-