Opštinske novine

498

Београдске општ инске новине

Као официр заиста је био понос Југословенске војске. За њега Командант Ваздухопловства Југословенске ^војске у оцени овако пише: „Карактера светлог, ретке интелигенције и општих духовних способности. Темпераментан расно, човек пун духовнога и моралнога квалитета. Врло савестан, пожртвован, ретко радан. Пун иницијативе и самосталности. Службу врши са ретком вол>ом и особитим разумевашем. Цедокупио сео;с биће аскетски залаже у службу тако да својим корисним и примерним радом чини главни етуб службе Штаба као и целокупне ваздухопловне Техничже службе и као такав необично користан помагач и саоадник свему команданту. Расни ваздухопловац и летач. Официр најшире опште и техничке културе. Врло виооких техничких и организаторских способности са великим искуством ратнога пилота. Својом високом стручном спрембјм и радом служи на част Јутословенској војсци, а напосе Ваздухорловству војске." Ретка оцена, какву добијају само најбољи. У толико већи губитак за Краљевину Југославију. Такав официр, са таквим сјајним врлинама правога војника и ратника, био је познат и ван граница Краљевине Југославије. Није ништа чудно што су се на његовоме погребу поред елите друштва свих слојева налазили и војни изасланици Француске (пуковник Мерсије), Немачке (пуковник фон Шенебек), Мађарске (потпуковник Вашвари) и, што је породица н>егора добила изјаву саучешћа од Хермана Геринга маршала Немачке и претседника Пруске владе. Као инжењер био је, по оцени свих, један од најбољих познаваоца у Краљевини Југославији не само технике Ваздухопловства, већ и саме суштине Ваздухопловства. Његов стари друг Тадија Сондермајер инжењер, генерални директор Аеропута у своме посмртноме говору за н>ега је рекао: „Пао је још један од ретких преживелих из пле-

јаде првих српских авијатичара, — Солунаца, пао је један од најбољих. Још када је отпочело ваздухоплојвство у Краљевини Србији он је био прозрео н>егов будући развдај и његов судбоносни значај за цео свет, па и за Краљевину Србију и доцније Краљевину Југо-славију. И, од тренутка када је била престала ратна борба, он се латио друге борбе — борбе за снагу Југословенског ваздухопловства. И ту се он бацио са фанатизмом и са решеношћу да победи. У тој борби он је сагоревао своје најбоље вредности. Он јчј се био предао без резерве. У основи сваке његове акције лежало је једно дубоко, истинито родољубље. У то^ге бескрајном родољубљу он је црпео снагу, која је задивљавала. Он није био ваздухопловац само ради Ваздухопловства, већ и због тога што је знао да је Краљевини Југо.славији ваздухопловство најпрече и важније од свега осталога. Радећи за десеторицу, узимајући на себе најтеже ваздухопловне задатке, вршећи лично пробе разних авиона, иако му ни по годинама ни по висо^ом положају који је заузимао, то није била дужнагт он је у своју службу уносио онај дух фанатизма потргбан евуда, али Ваздухопловству неопходан. Својом смрћу он је дао последњи и најснагкнији замах у борби за свој идеал. У списку ваздухопловних жртава, које обележавају дуг и тежак пут стварања Југословенске Ваздухопловне сенке, он дописује и своје име..." Као човек био је у свакоме погледу до'5ар — добар као добар дан. Изванредан друг, одличан пријатељ. Несебичан, пун самилости према невољнима. Као члан управе фабрике авиона у Раковици за 16 месеца, од постављања до смрти, све своје принадлежности што је износило преко 100.000 динара поклањао је анонимно Удружењу ратних инвалида. Сав се био предао добру Отаџбине и напретку Народа и стога ће његово име бити записано у историји Југословенскога народа златним словима. Слава му и, хвала му! Жиз.

1- ЖИВОЈИН М, ЈАНКОВИЋ фактор у напиој индустрији и трговини. Поч. Јанковић заузимао је све утицајније место у нашој привреди, придоносећи много њеном напретку. Својим радом по•стао је познат у целој Југославији. Више од 18 година сарађивао је у управи Хипотекарне банке Трповачког фонда. До своје смрти био је члан Надзорног о'дбора Народне банке, члан управе Београдске берзе, члануправе Прометне банке, члан управе Извозне банке и Осигуравајућег друштва „Србија". Као већник града Београда поч. Јанковић се живо интересовао за сва привредна и финансијска питања Општине и ■сарађивао на њиховом решавању. Један од твораца и најеминентнијих претставника београдске привреде сишао је у гроб. Погреб је извршен 23 августа 1939 на београдском Новом гробљу уз учешће претставника старог Београда, градеких већника и многобројног грађанства.

22 авзуста 1939 год. ' у 2 часа изјутра преминуо је Живојин М. Јан:::а® ковић, трговац и инду."»ј стријалац и већник града Београда. & Живојин Јанковић је рођен у Крушевцу 1875 ^ год. Као младић ступио НјјјК је у трговину и радио Ј" 1ш4 ^Вјјј^^ННЦ капорно да створи себи *"" *■- Чт <- У егзистенцију. Бистар, окретан и вредан успео Живојин М. Јанковић Ј е брзо да се афирмира као самосталан трговац. У својој 23 години (1897) основао је фирму Маричић и Јанковић, фабрику хартије и продавницу хартије и писаћег материјала, која је ускоро поетала значајан

Власник: Градско поглаварство Београд, — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарнја Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд