Opštinske novine
8*
Друштвена хроника
489
„Савез Српских Усташа и Добровољаца" има своју славу, свога патрона „Светога Проколија", који се дан слави сваке године као дан: када су Српски Добровољци 8 (21) јула 1876 год. пробили велику Турску војску на Дрини. Па, као и сваке тако и ове године, Савез је про-славио своју славу. Претседника Београдске општине на слави је заступао већник Г. ЈКиван Ј. Ранковић генерал у пензији и резерви. „Савез Српских Усташа и Добровољаца" на својој седници од 29 јула 1939 год. решио је: да поред Нзеговог Краљев-ског Височанства Кнеза-Намесника Павла, — Светости Српског Патријарха Господина Гаврила, Војводе Петра Бојовића, Претседника Министарског савета господина Драгише Цветковића, уврсти у ред својих почасних чланоза још и: Генерала Божидара Терзића, генерала Крсту Смиљанића, — Мајку војводе Вука, — Сестру војводе Вој. Танкосића, —- Претседника Београдске општине Владу Илића, Генерала Живана Ранковића, — све, у знак пажље за витешке подвиге у минулим ратовима и за национални, културни и хумаии рад у миру. Повеље нарочито украшене предали су одређени делегати Претседнику Београдске општине Г. Влади Илићу и већнику Г. Живану Ранковићу генералу на дан 24 августа 1939 год. на свечан начин.
Савез Српских Усташа и Добровољаца има свој Дом, на коме се на нарочитој мерменој пло(чи урезују имена евију оснивача, као и имена чланова почасних и добротвора. Савез Српских Усташа и Добровољаца потпуно је одвојен од „Савеза Ратних доброввљаца". Он се по броју старих чланова проређује. Потребно је истаћи, да се под именом „ратни добровољац" ематрају сва она лица (етрани и, наиги држављани, који не подлеже војној обавези), који у току рата евојевољно ступе у војску (морнарицу, ваздухопловство) и на војној дужности оетану за све време трајан»а рата осим у колико раније не буду ослобођени услед неспособности, пооебних државних потреба итд. У Србији у току поеледњих ратова 1912—18 год. наређено је формиран»е добровољачких одреда (Упути Пов. Ф. Ђ. О. Бр. 1751 од 19|.-Х,-1914 год,), Ради регулисан>а права ових добровољаца издате еу: — уредба о добровољцима (Сл. Новине бр. 1 за 1920 год.), — закона о добровољцима (Сл. Новине бр. 66 за 1922 год.) и — закон о добровољцима еа правилником за извршен>е овога закона (Сл. војни лиет бр. 40 и бр. 52 за 1928 год.). 1
Слава батаљона борних кола и аутомобилског пука
„Батаљон борних кола" и „Аутомобилски пук" Министарства војске и морнарице прославили су 2 августа 1939 год. своју славу Св. пророка Илију заједнички у кругу касарне код „Ауто-команде", много свечаније него ранијих година. На улазу у круг касарне изложена су била с обе стране пз 1 лака борна кола, а иза њих по 1 брзи путнички аутомобил. Цео круг касарне био је иначе окићен венцима. Домаћин славе био је Светозар А. Живановић артилер. потпуковник, командант Ауто-пука министарства војске и морнарице. Гостију је било врло много. Изаеланик Њ. В. Краља био је артил. пуковник ађутант г. Драган Клајић. Претседника Београдске општине заступао је већник г. Живан Ранковић генерал у пензији и резерви. Гости су били на нарочиго подигнутој трибини, а трупе постројене према њима у кругу касарне. После службе Божје, по вероисповестима (православна, католична, муслиманска), која је почела у 9.30 час. домаћин славе г. Светозар А. Живановић артил. потпуковник пригодним говором изнео је у своме говору војсци: 1 — Значај и историјат борних кола. То борбено сретство војеке, које се појавило први пут зд времс Светског рата 15 Септембра 1916 год. на Сомн и код Ка;мбре-а 20 новембра 1917 год. на Западном фронту, названо је у Енглеској а и у АмеРици „танд", што значи. резервоар или суд за воду
— да би се сакрила од непријатеља појава новога борбенога средства војске. Французи су их назвали „борна кола", или „јуришна кола", Немци еу их назвали „дер Танк" и „дер Кампфваген". Италијани су их назвали „каро Армато" и „каро д' Асалто", Руси су их назвали „Танк", Румуни су их назвали „цар де лупта", Бугари еу их назвали „боини кола", Грци су назвали „танк", Мађари су их назвали „харкоцеи" или „танк". Јутоеловени су их назвали „Борна кола". Техника борних кола, која су у суштини оклопљени и наоружани механички покретни возови, способни не само да се крећу по разноликоме земљишту бојишта и да савлађују препреке и веће нагибе од 50°/о, већ и да се употребе као веома снажно борбено средство, свакога часа се усавршава. Борна кола дала су у Светскоме рату веома велике користи. Технички боље усавршена сада већ дају још веће користи. Борних мола у главномс има 3 врсте: — тешка борна кола, — средша борна кола и, — лака борна кола. Тактичка употреба бзрних кола врло је обимна, намењена су у првоме реду да се придаду пешадији или коњици: те да им олакшају и увећају нападну снагу,